Riznić Jovan, rodio se u Trstu, 18 septembra 1793 godine.
Knjigu je učio doma, u svojega oca, a učitelj mu je bio slavni Dositije Obradović.
U Paduji počeo je učiti pravne nauke, a dovršio ih je u Beču.
Po svršetku nauka, vrati se kući u Trst, i počne trgovati.
Godine 1819, odseli se u Odesu, gde trgujući za kratko vreme postane najbogatiji čovek.
Za usluge koje je činio ruskoj vojsci 1829 godine, Car Nikola mu da orden Sv. Vladimira četvrtog reda, i čin dvorskoga savetnika.
Poljska buna godine 1830, bude uzrok, te Riznić ostavi trgovinu, i stupi u državnu službu, najpre u Odesi, a, posle u Kijevu. Bio je direktor državne banke. Tu je dobio čin pravoga državnoga savetnika, i orden Sv. Stanislava drugog reda.
Godine 1853 ostavi službu, i ode na svoje imanje u selo Gopčicu, u kijevskoj guberniji.
Riznić je istina živeo daleko od Srbije, ali je srcem bio svakad blizak svakom Srbinu.
Njegova je kuća bila gostinski dom za sve Srbe koje bi put naneo u one krajeve. Osobito je pomagao mladićima Srbima koji su, radi nauke, išli u Rusiju. Kako je plemenito pomogao da Srbijanka iziđe na svet, vidi se u životu Milutinovića Sime, pisca Srbijančina.
Godine 1854, poklonio je veliki broj knjiga velikoj školi beogradskoj; a pred smrt je svu svoju biblioteku, u kojoj je bilo oko 4000 knjiga, zaveštao srpskoj narodnoj biblioteci.
Ovaj pametni, ovaj plemeniti Srbin, preminuo je 14 novembra 1861, u selu Gopčici, u Rusiji.
Bog da mu dušu prosti!