Stanojević Nikola

Stanojević Nikola, rodio se je godine 1779, u selu Zeokama, u nahiji beogradskoj.

Nikola je bio sinovac Stanoja Mihailovića, kneza iz Zeoka, kojega su pogubile dahije u početku 1804. Za to se nekad naziva i Knežević Nikola.¹

Godine 1819 juna 7, Knez Miloš je postavio ovoga Nikolu za kneza knežini Gošnićkoj² u beogradskoj nahiji. Tom knežinom Nikola je upravljao do 23 novembra 1824, a tada je zbog slabosti svoga zdravlja ostavio službu, i Knez Miloš, otpuštajući ga, oslobodio je njegovu kuću od svih danaka i kuluka.

Nikola je umro u selu Zeokama, i ukopan je kod stare baroševačke crkve.

Na njegovu grobu leži ploča s ovim zapisom:

„Ova stena pokriva kosti Nikole Stanojevića iz sela Zeoka, rođenoga 1779. Kad Černi Georgije vosta protivъ dahija, tada zde ležašči prvi u Srbiji Turčina ubi, i otmesti ubijenoga od Turaka Kneza Stanoja. Kad zavlada Gospodar Miloš, bi knez treće česti nahije beogradske. I predstavi se, u službi gospodarskoj, m. februara 24, l. 1829“.

---

1. Građa za Istoriju Srbije 1, str. 195. ↩︎
2. Gošnići su pleme u selu Zeokama. Bili su od vajkada ljudi čuveni i viđeni. Pavle Gošnić dugo je bio starešina u beogradskoj Kolubari. Po njegovu prezimenu ta se knežina posle njega dugo zvala Gošnićka. U nju su ulazila ova sela: Šopić, Stubica, Lukavica, Šušnjar, Županjac, Čibutkovica, Dudovica, Barzilovica, Ćelije, Petka, Kuke, Dren, Burovo, Vreoci, Medoševac, Sakulja, Junkovci, Zeoke, Baroševac, Crljenci, Prkosana, Trbušnica, Bistrica, Vrančići, Dići i Gukoši. Sva ta knežina imala je 729 kuće i 956 poreskih glava. ↩︎
   ↩︎