Stevanović Stevan, prozvani Tenka, rodio se u Poreču meseca maja, 1797 godine.
Otac Tenkin, Jovan Stevanović, bio je, kao što je malo pre ispričano, od 1811 — 1813 vojvoda u Poreču.
Za detinjstva svoga, Tenka je učio školu u Beogradu, a kad je Srbija 1813 stradala, prešao je u Banat, i onamo nastavio školovanje u Orahovici.
Godine 1816, meseca septembra, vrati se Tenka iz Orahovice u Poreč k ocu svome Jovi Stevanoviću.
Godine 1817, Knez Miloš, s bratom svojim Jovanom i Joksom Milosavljevićem dođe u Poreč. Jova, otac Tenkin, bio je tada jako oslabeo, te Knez Miloš na njegovo mesto stavi Joksu Milosavljevića za starešinu porečkoj nahiji, a mladoga Tenku postavi Joksi za pisara. Osem toga isprosi za Joksu Jovinu kćer Milicu.
Na taj način, Tenka je prvo ušao u državnu službu godine 1817, kao pisar Jokse Milosavljevića.
Godine 1820, dođe u Poreč za upravnika Vule Gligorijević, te Tenka i kod njega bude pisar do 23 aprila 1825.
Od godine 1825 do 1830, bio je Tenka knez porečkoj nahiji a od te godine do 23 aprila 1834 kao kapetan Porečke Reke, jer se je porečka nahija, po naredbi Kneza Miloša, prozvala „Porečka Reka“. Onoga dana pak postao je „sovetnik financije“.
Godine 1835, postao je član upravnoga saveta u Kragujevcu, a vršio je dužnost ispravnika u Beogradu. Te je godine postao i vice-predsednik toga soveta.
Godine 1836, postao je predsednik saveta.
Godine 1838, postao je popečitelj prosvete i vrhovni nadzornik karantina.
Nahodeći se u tom zvanju, Tenka je sobom pohodio sve ondašnje škole u Srbiji, i izdao je neke upute za unutrašnji rad u školama.1
Godine 1839, kad je došao ustav, za koji je s ostalima i Tenka radio, postao je, kao već savetnik, popečitelj pravde i prosvete.
Godine 1840, bio je jedan od nezadovoljnika vladom Kneza Mihaila i, sa svojom družinom, bio je otišao u Carigrad.
Godine 1842, po odlasku Kneza Mihaila, došao je opet u savet, gde je 1844 postao vice-prezident a 1848 predsednik tome skupu.
Godine 1857, ušao je u zaveru protiv života Kneza Aleksandra, zbog čega je pao u zatvor, osuđen na smrt, i odveden u gurgusovačku kulu, iz koje je, na zauzimanje portino, pušten licem na vaskrs 1858, ali se morao udaljiti u Tursku, gde je živeo do dolaska u Srbiju Kneza Miloša, a tada se vratio i živeo je s penzijom kod svoje kuće u Beogradu.
Preminuo je 2 septembra 1865 u Beogradu.
Tenka, je bio čovek onizak; hodio je u starost gotovo pogureno; bio je crne masti, malih brkova, malih i mudrih očiju, i pod starost ćelav.
Računao se je, u svoje vreme, među ljude koji umeju lepo govoriti i vladati perom.
Često se priča za jednu izreku koja je pala na njegov račun: „Visok štil, i Tenka ga ne razume“! To jest, nešto je tako zapleteno napisano, da mu ni sam Tenka ne bi mogao naći smisla!
- Glasnik 24, članak Škole u Srbiji, str. 10. ↩︎