Stojićević Đorđe, rodio se u Beogradu 1857 godine.
Svršio je osnovnu školu, 6 razreda gimnazije, i vojnu akademiju.
Đorđe je sin Milana Đ. Stojićevića, a praunuk Miloša Pocerca, slave od Pocerja.
26 avgusta 1876, kao mlad kadet, nalazio se u timočkoj vojsci, koja je iz Brestovačke Banje išla na Turke u Zaječaru, pa se s njima pobila na Popovoj Mogili.
Pre boja, Đorđe Stojićević ovako govoraše jednom od bližih svojih drugara:
— Ako poginem, nemoj odmah javljati mome ocu da sam poginuo, nego mu najpre piši: „Teško je ranjen; posle — rana se dala na zlo, pa već najposle — umro! Ali te molim da mi sačuvaš sablju, da ne bi pala Turcima u ruke, te da njome koga Srbina poseku!
Iz toga boja, i iz mnogih potonjih, Đorđe je izišao zdrav. Dočekao je i drugi rat, i prošao kroza strašnu klisuru grdiličku.
18 januara 1878, u boju na Devotinu, mogao je malo i skloniti se, ali je on, ne slušajući saveta svojih drugova, svaki čas izlazio na šanac, ta gledao šta radi neprijatelj. Tu ga zgodi neprijateljsko zrno i samrtno rani. Od te rane izdahnuo je drugi dan, 19 januara 1878.
Čestit praded, pa čestit i praunuk: slava obojici!