Subotić Joko Gavrilov, rodio se 1769 u Risnu, u Boci Kotorskoj, a dedovi su mu se doselili iz Hercegovine.
Kad su Francuzi ovladali Bokom Kotorskom, i stali kupiti Bokelje u vojsku, Joko umakne ispod njihove zastave, odmetne se u Hercegovinu, skupi četu, dobegne u Srbiju sa 37 druga i, 1808, javi se Karađorđu koji ga pošlje Hajduk-Veljku u komandu.
Joko je bio uz Veljka do smrti ovoga sokola, boreći se uvek hrabro gde su se god sreli s Turcima. Od 37 drugova izgubio ih je, u raznim bitkama s Turcima, ravno 18.
Godine 1813, Joko ne htede bežati iz Srbije, nego se opet odmetnu u hajduke, a 1815, sa Simom Paštrmcem, među prvima, dođe Knezu Milošu. Posle je vojevao dokle se nije uglavio mir s Turcima.
Docnije, vrati se u svoju postojbinu Risan, gde je ostale svoje dane proveo.
Godine 1865 Knez Mihailo mu je, o Pedesetogodišnjici srpske slobode, poslao takovski krst koji je starac voleo nego sve carevo blago.
Godine 1877 juna 14, Joko je iskupio oko sebe svoga sina i unučad, pa ih je blagoslovio i poučio kako će živeti. Iza toga poljubio je takovski krst, od koga se ni na samrtničkoj postelji nije hteo rastati; poželeo je srpskom narodu da se oslobodi i ujedini, pa je onda izdahnuo.
Bog da ga prosti!