Filipović Todor, rodio se u Rumi u Sremu, a starina mu je u selu Vrelu, u valjevskoj Tamnavi.
Po svršetku nauka, bio je otišao u Rusiju, i postao profesor u Harkovskom universitetu.
Srpski poslanici: Prota Mateja i Jovan Protić, godine 1804, idući u Petrograd udara na Harkov, i sklone Filipovića da ostavi rusku službu; i da pođe s njima u Srbiju.
Veoma je zanimljivo i karakterno za ondašnje doba i ljude ono što piše Prota o tom.1
Svršivši posao u Petrogradu, poslanici se vrate zajedno s Filipovićem, i u Srbiju stignu prvih dana meseca januara 1805.
Tom prilikom Filipović je svratio u Karlovce i u Rumu svoje mesto rođenja. Prešavši u Srbiju, Filipović se prozove Boža Grujović mesto Todor Filipović. Tim je, vele, hteo zakloniti se od kakvoga gonjenja od austriskih vlasti?
Ovaj Boža Grujović (Jovan Filipović) napisao je prvo uređenje upravnoga saveta, i spremio ono slovo koje je hteo govoriti na skupštini 1805, gde se je imao urediti taj savet, i koje se počinjalo rečma: „Zakon je volja vilaetska“!
Kad se te 1805 godine o Velikoj Gospođi uredi prvi savet, i ode u manastir Voljavču da stanuje, Boža Grujović mu ja bio prvi sekretar, i živeo je sa savetnicima kako se je onda moglo živeti.
Savet se je docnije preselio u Bogovađu, pa u Smederevo, i, najposle, u Beograd.
Grujović je išao svuda sa savetom, i svud je radio i umom i perom koliko je mogao.
Jednom, godine 1806, slan je s Protom Nenadovićem u Beč po narodnom poslu, pa se po povratku opet stanio u savetu.
Godine 1807, po preseljenju saveta u Beograd, Boža se razboli, i ode k bratu svome da se leči, pa je i umro 1807 u Novom Sadu, i sahranjen kod saborne novosadske crkve.
- Memoari, str. 113—116. ↩︎