Cvetković Ćirilo, vladičanski protosinđeo, rodio se u mestu Baošiću.
Gde se učio ne zna se, i kad je stupio u sveštenički čin takođe se ne zna; ali se zna da je bio protosinđeo u pravoslavnoga vladike dalmatinskog Venedikta Kraljevića u Šibeniku.
Godine 1818 dođe u glavu tome vladici V. Kraljeviću nesrećna misao da pounijati pravoslavne Srbe u Dalmaciji. U to ime stane se prepisivati s bečkim ministrom Saurauom. Imajući uza se protosinđela Cvetkovića, čoveka inače vrlo smotrena i poslušna, Vladika Kraljević, ne poveravajući mu svoje paklene namere, držao je da će ga on potpomagati i da uniju uvede u srpski narod, pa ga je predložio caru za svojega vikara (zastupnika) u Boci Kotorskoj. I car je to odobrio.
Ali se namera vladičina obazna, narod se uzbuni, i 1821 potuče one koji su bili došli da ga od pradedovske vere odvrate; Vladika Kraljević uteče iz Šibenika u Zadar, i docnije se je gorko kajao za tu crnu nameru svoju.
Ali Ćirilo Cvetković padne pod sud, i bude zatvoren u tvrdinju Ljuljevac kraj Šibenika, pa posle odveden u Zadar, i odande u Gradišku. Iz Gradiške je prognan u manastir Bezdin blizu Temišvara, gde je i umro.
I tako je ovaj čovek samo za tvrđu u svojoj roditeljskoj veri tamnovao ravno dvadeset i četiri godine, tri meseca, i tri dana. I nikad mu više nije bilo dopušteno da bar očima, vidi Dalmaciju, milu postojbinu svoju!…
Dopuna
Mučenik Ćirilo Cvetković rodio se u selu Baošaću 15 septembra 1791, a preminuo je, posle dugog mučeničkog tamnovanja, u manastiru Bezdinu, 28 septembra 1857, u 6 sata jutra, gde je i sahranjen.