Rajić Jovan, advokat, rodio se u Oseku, 1805.
Svršio je nauke indžinirske i pravne.
Kad je u Pešti, 1828, polagao ispit iz indžirskih nauka, desio se je na ispitu čuveni austriski vojvoda Grof Radecki, koji je onda kao đeneral komandovao u Budimu. Videći odličnu naučnu spremu u Rajića, Radecki ga dozove k sebi, i ponudi da stupi u vojsku. Rajić zahvali za tu ponudu, i ode za pravima.
Od 7 marta 1841, Jovan Rajić je bio profesor prava u našem liceju, a docnije je postavljen za načelnika odeljenja u ministarstvu pravde.
Godine 1842, s Knezom Mihailom, ostavio je službu i Srbiju, i otišao u Austriju.
Od 1842 do 1848, živeo je u Novom Sadu, kao advokat. Posle madžarske bune, u oktobru 1849, postao je sekretar velikog županstva u Somboru, a na kraju 1851, premešten je u Temišvar za sekretara namesništva.
u Temišvaru je Rajić i umro meseca septembra 1856.
Rajić je bio čovek darovit, načitan, svestrano izobražen, u društvu i u domaćem životu ljubazan, prijatelj šale i veselja, a u službenim poslovima ozbiljan, tačan, i neumoran; sa svojega dobroga pera, i kao advokat i kao činovnik, daleko čuven.
Pisao je jednakom lakoćom srpski, nemački, latinski, i madžarski. Ovaj poslednji jezik naučio je za devet meseca, kad se iz Srbije vratio u Novi Sad, gde je, među tim, kao i u ostaloj Ugarskoj madžarski jezik bio uveden mesto latinskoga. Osem toga, razumevao je francuski i talijanski. S latinskom i nemačkom književnošću bio je skroz poznat, a isto tako i s biblijom i s našim narodnim pesmama.
Rukopis mu je bio lep, čitak; nije pisao brzo, jer je svagda najpre dobro promozgao što će pisati. Za to je njegov koncept bio čist, i samo se po hartiji moglo poznati da nije prepis. U konceptu od 6—7 tabaka kašto nije bilo ni jedne pogreške, ni jedne prevučene rečce.
U književnosti od Rajića su ostali ovi radovi:
- Šipoder-vojvoda, pesma koja je štampana u kalendaru Ružici, 1834. Šipoder-vojvoda je srpski Don-Kihot. Kad bi se ta pesma našla, vredno bi bilo preštampati je.
- Načelni osnovi umopravoslovne i položitelne policije, za potrebu mladeži srpske u liceumu knjažestva srpskog, u Beogradu, 1841;
- Jovana V. Gete stradanja mladoga Vertera, prevod, u Novom Sadu, 1844.
Jovan Rajić je bio veliki prijatelj dinastiji Obrenovića, i vrlo veliki rodoljubac. S toga u malo nije stradao u madžarskoj buni. Godine 1848, i on je bio odveden u Vrbas pred preki sud, ali se, srećom, opravda, i zdravo vrati kući. Godine 1849, meseca aprila, nudio ga je madžarski đeneral Percel da uređuje srpski politički list u duhu madžarskom. Rajić je tu ponudu odbio…