Šljivić Živko

Šljivić Živko, rodio se u selu Brežanima u nahiji požarevačkoj od prilike godine 1775.

Školu je učio u Požarevcu. Jednom u igri svadivši se s Turićima, Živko je morao ostaviti i školu i Požarevac, pa se vratiti kući, gde ga odrede da čuva svinje. Ovde se sporečka s drugarom svojim, drugim svinjarom, i ubije ga iz puške na mesto.

Za to bude odveden u Požarevac sudu. Čekajući da mu se presudi, Šljivić ugrabi priliku te pobegne ispred suda, i odmetne se u hajduke.

Posle tri godine hajdukovanja, vrati se u Brežane svojoj kući, pomiri se s ocem ubijenoga svinjara, i stane raditi zemlju i patiti stoku kao i drugi seljaci.

Tada se oženi iz sela Lipa, u smederevskoj nahiji. Na skoro mu umre žena i ostane udovac.

U to vreme bila je u Smederevu neka neobično lepa devojka Mitra. Turčin Sali-Aga zagleda se u Mitru i naumi da je poturči i uzme za se. Roditelji se Mitrini prestrave od toga. Valjalo im je kćer čas pre dati za koga, ali je svakom momku koji bi Mitru uzeo pretilo veliko zlo od Sali-Age.

Za to roditelji poruče Živku Šljiviću, kao već poznatom hajduku, te on dođe, Mitru božem otme, i venča za se u lugu, pa odvede u Brežane.

Ova je otmica i Živka mnogo stala, ali ju je izvršio srećno.

Sali-Aga je tražio toga otmičara, a Šljivić pobegne u selo Bradarce gde mu je bila udata sestra, te se je onde krio od osvete turske čitavih pet meseca.

Odatle je prebegao u Vlašku, pa posle je prešao u Austriju, i živeo je osam godina u Kovinu.

Kad je buknuo srpski ustanak 1804, onda je Milenko Stojković iz Kličevca digao sve požarevačko Podunavlje, a Živka Šljivića je postavio za buljubašu u svojoj vojsci.

Kad je osvojeno od Turaka Smederevo Karađorđe postavi Šljivića za sudiju u smederevskom magistratu.

Tada je onaj Sali-Aga, Turčin, koji je Živkovu Mitru hteo na silu uzeti, već bio toliko osiromašio da je na Šljivićevim vratima prosio Boga radi!

Iz Smedereva je Šljivić otišao s Milenkom u Poreč, pa u Krajinu.

Godine 1807, u slavnom boju na Malajnici, Šljivić Živko i brat mu Jova, osokolili su kao novi Jugovići.

Evo kako im za to peva Milutinović:

„Šljivić Živko, i brate mu Jovo,
Unatječce zaslužiste hvale!
Ta čuste se po svoj Rumeliji,
K’o ’no negda Bolani Dojčine.
Pod ranam’ ste vi značili više
Neg’ drugijeh naokolo mnogo;
Turke biti Veljka naučiste
Ozbiljiste Milenka dostojnost
Razglasiste Srba mišcu snova,
Uzdigoste ime Karađorđa;
Ne poginut’ dakazaste moći;
Grdne rane držaste za sprdnju,
I k’o jajca đulad i kartače,
Malajnicu s komandantom svojim,
Okruženu šanc’ma i topov’ma
Turske sile…
Branili ste, ne posramivši se
No večitu slavu priobreli
Tu s’ ranivši, i opet borivši“!

Posle ove slavne pobede na Malajnici, Šljivić je došao kući svojoj u Bradarce, te se odmarao i rane lečio.

Godine 1809 jula 26 Šljivić je postao vojvoda u knežini ramskoj u požarevačkoj nahiji. U tom činu utvrđen je i godine 1811, a 11 januara 1812 dana mu je ovaka nastava za upravljanje vojskom i narodom:

Po savršeniju našem prošloga goda, u januaru mesecu, u datim vam diplomama naznačeno je sve što ste vi, kao služitelj narodni, u ispolneniju službe vaše, dužni činiti. To isto i sad vam pretpisujemo i upravljamo na iste diplome da se u svemu voopšte vladate.

Ko tomu vam naznačujemo sledujušča:

1. Sve što vam se od nas i od pravitelstvujuščega soveta naloži kasatelno službe opštenarodnje kako ti: porez, i goveda, i sve što se zaište, da imate točno i na vreme, bez svakoj odlaganja poslati, inače ćete odgovarati za neposlušanije, i primićete po opstojatelstvam pristojnu kaznu.
2. Kako i svagda što smo vam preporučivali, tako i sad vam tvrdo nalažemo: s magistratom nahije vaše u dobrom sporazumljenju da budete: poznata su i naznačena dela službe vaše, sledovatelno u sudejske poslove nemojte se mešati, no naprotiv toga nadleži vam u svako doba magistratu svaku rukopomoć činiti, i krivce koje vam zaište predati. — Ravno i magistratu se nalaže u vojena dela da se ne mešaju, niti vojvodama u tome smetaju, no po propisu svojemu da se vladaju. Svakom članu magistratskom opredeljena je godišnja plata po 400 groša, a pisaru po 300 groša. Ove novce, i trošak na menzulane. razrezaćete na vilajet i s pročim porezom donećete u kasu narodnu, otkuda će se svakom izdati: hranu pak, po 500 oka žita i jedno goveče, svakom daćete od desetka, i to točno da izdajete, da se ne tuže. Momci magistratski da primaju na dan po oku hleba, i kuće njihove da su slobodne od desetka i kuluka.
3. Desetke da odvojite u svakom selu po osob, i od toga račun izdate.
4. Sve što se u vašoj nahiji događa dužni ste što skorije javljati.
5. Porez na ovu godinu nalažemo ravno onoliko koliko i prošaste godine na nahiju požarevačku 25.000 groša, k tome uredite mezulane kao i prošaste godine, i ono što je i magistrat određeno, razrežite. Sastanite se s pročim vojvodama iste nahije, i srazmerno razrežite na glave porez, pa što na vašu knežinu stane, javićete nam.
6. Za vojna prestupljenja dozvoljavamo vam kašigovati krivca srazmerno prestupleniju i štapovima, a begunca iz vojske i onoga koji na poziv u vojsku ne dođe, možete kaštigovati šibom najdalje kroz 300 momaka tri puta. Prosti kapetan pak može, sa saglasijem vašim, vojnog krivca kaštigovati sa 25 štapa, više ne.
7. Od kapetana vaših kojeg neposlušna ili nesposobna u službi nađete, dužni ste ga javiti nama i u sovet s opisom krivice njegove. Na mesto takova predstavljaćete drugoga koga ćemo mi i sovet narodni, ako blagorasudimo, potvrditi.
8. Džebane koliko se sad kod vas nahodi da javite: nikom do vremena kad se na bitku pođe, da ne dajete; puške ko naprazno meće da kaštigujete s 25 štapa i apsom;
9. Zakazati imate po vašoj nahiji, i osobito na to motriti da, ko devojku udaje ne uzima više od 12 groša za nju, što je uređeno: više koji bi uzeo, izgubiće sve, i to će pripasti u kasu narodnju, a onaj će biti kaštigovan.
10. Ovo pismo nalažemo vam objaviti po magistratu u nahiji požarevačkoj da členi onoga znaju protiv vas ophoditi se pristojno.
11. Proče naloge javiće vam se svojim vremenom.

Zaključitelno i povtoritelno nalažemo vam upotrebiti sve starane vaše za izvršiti naloženo na vas. Točno izvršivanje zapovesti prineće vam od nas čest i nagraždenije, a najmanje nebreženije i neposlušanije uzrokovaće vam besčestije, i primićete po obstojatelstvam sorazmernu kaznu.

—12 januara 1812 u Beogradu, Vrhovni naroda srpskoga Vožd Georgije Petrović. U pravitelstvujuštem sovetu, Mladen Milovanović.

Godine 1813, pošto je Veljko pao i pošto je Negotin ostavljen, Šljivić se je borio i povlačio lagano uz Dunav.

Avgusta 10 te godine piše mu Vožd iz Topole jedno dugačko pismo u kome ga i kori i upućuje da se brani od Turaka dokle i on sam ne stigne! Šljivić je uzmičući tako, pred samu propast, došao bio već Moravi na ušće.

Kad je Karađorđe, 21 septembra 1813, ostavio Srbiju, i otišao preko Save, Šljivić je prešao Dunav i otišao u Pločicu a odande u Alibunar.

Godine 1817 Šljivić se je vratio u selo Dubravicu i tu, savladan ranama, živeo je kao i drugi seljaci.

Godine 1821 juni 12, Gospodar Jovan, brat Milošev, piše dubravičkim kmetovima da je Živko Šljivić, zbog svojih velikih rana za otadžbinu, oslobođen od poreza i svih drugih dažbina.

Živeći u Dubravici, Šljivić se nije mešao ni u kake narodne poslove, nego je samo vidao svoje grdne rane. Umro je u Dubravici 30 novembra 1824, i ukopan je u dubravičkom groblju, gde mu grob i danas pokriva ploča bez ikakva natpisa.

Toma Milinović o Šljiviću Živku ovako peva:

„Šljivić Živko! da li te je igde!
Tvoju hrabrost mnogi Srbin vide.
Ti si hrabro Turke razgonio;
Vojujući i osakatio
Al’ i sakat s njima se bijaše
Ni jednome nikad ne praštaše.
Tebe hvale svi srpski knezovi“!

Šljivić Živko vezao je svoje ime sa tri sela u požarevačkom okrugu, sa Brežanima, Bradarcima, i s Dubravicom. U prvom se je rodio, u drugom je najviše živeo, a u trećem je umre i kosti ostavio, naredivši da ga nikad odande ne iskopavaju i ne prenose.

Ovo je, vele, učinio za to što je nekad, kad su nekoga mrtvaca raskopavali da ga prenesu u drugo groblje, video da se zbog vlažne rake nije raspao, pa se je bojao da i s njegovim telom ne bude tako što; a prost bi svet mislio da se nije raspao s nekakva velika greha svojega!…