Šućur Jaćim, rodio se u selu Gračacu, u Podibru.
Šućur je bio vojnik od 1804 do 1813 i, u više bojeva, odlikovao se junaštvom; osobito je osokolio na selu Mavrićima preko granice 1809 kad se ono udaralo na Pazar. Tu je zarobio, ili bolje reći uzeo u zaštitu, Turkinju devojku, da joj se ne bi što dogodilo, kao što u ratno vreme može da bude. A kad je rodbina za nju razabrala, vratio ju je rodu, kao sestru rođenu.
Za Šućura se priča da je mogao, igrajući konja, prometnuti mu se ispod vrata, pa se opet vratiti u sedlo.
Posle nesrećne godine 1813, Šućur se predao Turcima kad i ostali narod. Docnije ga Turci pozovu u Pazar, i onamo ga po zapovesti Adem-pašinoj pogube.
Aćim Šućur je bio malena rasta, te su ga za to zvali Aćimac, ali mu je srce, po junaštvu, bilo za dvojicu.
Kad su ga u Pazaru zatvorili, Turci zatraže od njegova brata Mijaila 50 kesa novaca, božem da mu brata puste. Mijailo im te pare sastavi, a Turci tada i njega i svu mu porodicu oteraju u Pazar pa, posle dužeg vremena, njega i ženu mu s ostalom decom puste, a kćer mu Staniju zadrže. Ova se Stanija, poste nekoliko godina, kao turska robinja, obrete u Beogradu gde je Knez Miloš otkupi i vrati rodbini.