Tomazeo (upravo Tomašić) Nikola, rodio se u Šibeniku, u Dalmaciji, 9 novembra 1802, od oca Jerolima i majke Kate.
Osnovnu školu svršio je u Šibeniku, a posle se je učio u Spljetu, i u Padovi u universitetu.
Tomašić je, poznavši se s talijanskom naukom i knjigom, otišao među Talijane; putovao je mnogo, a i pisao je mnogo — sve na tuđim jezicima.
Poslednje dane života svoga proveo je u Florenciji, gde ga pogodi kaplja 1 maja 1874.
Pred kraj života svoga, Tomašić je bio sa svim oslepeo.
Naša književnost ima od Tomašića samo 33 iskrice1, koja mu daju pravo na naše sećanje i pominjanje.
Drugi njegovi spisi, i ako su dika rodu našemu, korist su tuđa, jer su blago tuđe književnosti.
Evo nekolikih Tomašićevih iskrica, na ime one pod brojem 4:
„Nemamo mi (Srbi) uspomena koje bi nas razveselile, ali nemamo ni onih koje bi nas zasramile. Novi život možemo početi, vrata budućih vremena nisu nam zatvorena. Pesme naše pevaju junaštvo i ljubav; prirodni duh živi u njima. Ne znaju zlatna pera onako pisati kako javorove gusle gude. Ne leži naša vila u velikim posteljama, ne sedi za gospodskim trpezama; žedna i gladna leti ona po gorama; i što se više zamori, tim lepša biva, i glas njezin izlazi puniji iz golih grudi njenih. U našim pesmama nema izmišljenoga studenoga poštenja. Mi pevamo dike i žalosti svoje, a ne sramote živinskoga života. Kuće nemamo, ali porodice imamo. Otac i majka još u nas nisu imena bez značenja“!…
U iskrici 18 veli:
„Pesme su istorija naša; u njima tražimo dobro i zlo naše. Drugi narodi čitaju ih, prevode, i dive im se, a mi ih se sramimo, i još ih ismejavamo svojim prosvećenim varvarstvom. Pokupimo, braćo, pokupimo svoje blago pre nego ga vetar vremena raznese. Hleb iz zemlje, lepotu iz naroda; narod je otac, a zemlja majka naša“!
U iskrici 24 veli:
„O, mladići, koji idete u tuđe zemlje iskati znanja koje vam vaša zemlja ne daje, budite nada i veselje a ne žalost i strah otadžbini bednoj! Sećajte se uvek otadžbine! Sačuvajte lepo njezin jezik; učite i druge (jezike), ali da vam tuđi ne istisne iz srca jezika materinoga… Ljubite uvek istinu više nego zlato, a braću uvek više nego život. Običaje drugih naroda gledajte i poštujte; ali niti im slepo sledujte, niti ih grdite. Braća njihova budite a ne robi“!
Srce, iz koga su sevale ovake iskre, makar da njih imamo samo 33, steklo je pravo na poštovanje sviju onih koji ljube svoju otadžbinu i svoj narod.
Dopuna
O životu i o spisima Nikole Tomazea (Tomašića) pominje se i u Filologičeskim zapiskama. Вынускъ 2 i 3 za godinu 1894 str. 25—40.
Tu su i njegove Iskrice prevedene sve na ruski jezik.
- Štampao ih je latinicom u Zagrebu 1844, g. Ivan Kukuljević Sakcinski. ↩︎