Gagić Jeremija

Gagić Jeremija, rodio se 1 maja 1783, u Srbiji; ne zna se u kom mestu.¹

Gagić je, kao što piše Vuk, bio trgovac u Zemunu, kad je u Srbiji buknuo ustanak na Dahije, godine 1804; i odonuda se je odmah počeo mešati veoma korisno u poslove srpske.

Tako, 7 avgusta 1806, Jeremija Gagić, s Avramom Lukićem sovetnikom nahije požeške, slan je u Trst, k braći Srbima za novčanu pomoć. Vrativši se otuda, Gagić i Lukić doneli su, i, narodnim starešinama na Vračaru, predali ravno 12.750 forinata!

11 novembra 1806, Narodni Sovet piše u Pančevo Gagiću, i šalje mu 500 groša da svrši nalog.

U početku godine 1807, Gagić ostavi sa svim Zemun, pa se vrati u Srbiju, i postane u Sovetu najpre pisar a posle sekretar.

Kao sovetski sekretar, Gagić je slan u ruski glavni stan, kad su ono srpske starešine želele da kakav ruski čovek dođe u Srbiju. I na to traženje, Rusi su poslali u Beograd Konstantina Rodofinikina, kao svojega diplomatskog agenta.

Gagić je bio pisar i u Vojvode Milenka Stojkovića, u Poreču; a pominje ga i pukovnik Paulučija, u svojim pismima iz Srbije, dodajući da je čovek koji se može zadobiti da sklanja Karađorđa za ruske namere.

Godine 1813, februara 2, Admiral Čičagov daje Gagiću svedočanstvo da je on, ostavivši sekretarstvo u srpskom Sovetu, još od avgusta 1812, u ruskoj službi.²

Posle toga, odmah 9 februara 1813, Gagić je postavljen za titularnog sovetnika, a 5 dekembra 1815, i za konsula ruskog u Dubrovniku.

U mestu svoje nove službe, Gagić zaprosi u bogata dubrovačkoga trgovca, rodom iz Sarajeva, Hadži-Lake Lučića, kćer za ženu. Ali kako je on tada još bio čovek nov, i malo poznat, roditelji mu ne dadnu odive. Docnije pak, sami mu ponude svoju mlađu kćer Evstahiju (Staku), s kojom se Gagić venča, i s kojom je rodio četiri kćeri i jednog sina.³

Vredno je ovde zabeležiti što se priča u Dubrovniku, a tiče se našega zemljaka Gagića.

Kad su Austrijanci, posle Francuza i Crnogoraca, zauzeli Boku i Dubrovnik, onda je austriskom vojskom komandovao đeneral Milutinović, rodom Srbin.

Došavši u Dubrovnik, Milutinović je zatekao Garića, kao ruskoga činovnika. U Dubrovniku je onda bila mala pravoslavna crkva od drveta. U toj maloj drvenoj crkvi, na službi, pevali su često, s jedne strane ruski činovnik Gagić, a s druge — ćesarov đeneral Milutinović: oba pravoslavni Srbi!

Gagić je u Dubrovniku ostao dugo. Godine 1833 nahodimo ga, među pretplatnicima na narodne pesme Vukove (Uzeo je 15 knjiga).

Godine 1856, jula 7, Gagić je, po svojoj molbi, stavljen u penziju, i otišao je u Mletke, gde je i preminuo 1859 godine.

Gagić je bio stasa omalena, dežmekasta, a nosa povelika; vrlo je lepo živeo s dubrovačkom vlastelom, i uvažavali su ga i pravoslavni i rimokatolici. Rado je čitao i kupovao srpske knjige. Osem srpskog maternjeg jezika znao je i govorio: talijanski, francuski, nemački, i ruski.

Kao ruski konzul u Dubrovniku, Gagić je imao vrlo znatnu prepisku s Crnogorskim Vladikom Petrom Drugim, pesnikom, a i s mnogim drugih važnim ljudima iz Bosne, Hercegovine, i Albanije.

Čujem da je sva arhiva ruskoga konsulstva u Dubrovniku sada prenesena na Cetinje.

Ruski pisac Pavle Rovinski, koji je proveo nekoliko godina u Crnoj Gori, piše za Gagića ovako:

„Gagićeva je mana što je svaku sitnicu, čim je čuje, ne obavestivši se dobro o njoj, javljao svojoj vladi koja je, s toga, često krivila Crnogorskoga Vladiku i onde gde nije bio ni malo kriv.“

Rovinski, uopće, predstavlja Gagića kao činovnika poštena, revna, i tačna, ali koji ne gleda daleko.⁴

Posle Gagića, za ruskog konzula u Dubrovnik je došao G. Stremouhov koji je, 1867, bio direktor Azijatskog Departamenta, u Petrogradu.

---

1. Znajući da je sadašnji mitropolit dabro-bosanski, visokoprosvećeni Gospodin Đorđe Nikolajević, bio dobar prijatelj pok. Jeremiji Gagiću, molio sam ga, da me što bolje o pokojniku izvesti. I on mi je vrlo rado dobavio iz Anografa parohije dubrovačke izvod o Gagiću, i o celoj njegovoj porodici. U tom dokumentu stoji ovo: Jeremija Gagić, sin Mihaila Gagića, iz Srbije, rođen 1 maja 1783, koji je pravoslavne vere, i, kao ruski konzul, prebiva u Dubrovniku, venčao se s devojkom Evstahijom (rođenom 8 novembra 1810, u Sarajevu) 5 marta (po nov.) 1826. — Iz Petrograda pak, od g. Nikoljskoga, dobio sam izveštaj da u Gagićevoj kondujiti stoji: „Gagičь izь serbskih urožencev.“ Gagić je, dakle, rođen u Srbiji. samo se ne zna mestimice gde. — Dopuna: Gagić Jeremija rodio se u Gruži, u selu Pretokama, gde je imao rođenoga brata Jovana koji je ostavio posle sebe više potomaka. ↩︎
2. Arhiva Srp. Učen. Društva, br. 599. ↩︎
3. Gagićev sin Vladimir, rođeni 1836, umrьo je u Petrogradu 1850, a kćeri: Milena, Ljubica, i Olga žive su i sada. ↩︎
4. Javor, u Novome Sadu, 1886, str. 114. ↩︎