Gašparović Avram rodio se 1798, u Petrovu Selu, u Bačkoj, gde mu je otac bio sveštenik.
Osnovnu školu svršio je u mestu svoga rođenja; gde je gimnaziju učio, nisam mogao doznati, a filosofiju je slušao u Pešti.
Gašparović je prešao u Srbiju vrlo rano; i čim je prešao, ostavio je nemačko odelo, i obukao srpsko. Na taj način, ničim se nije razlikovao od domorodaca.
Najpre je bivao učitelj po selima. Poslednji put bio je učitelj u kući Hadži-Milutina Savića, u selu Garašima, gde je učio sina mu, Iliju, potonjega čuvenog Iliju Garašanina.
Iz sela Garaša odazvao ga je u Kragujevac Knez Miloš, i uzeo ga da nastavnika svojim sinovima, Milanu i Mihailu, potonjim srpskim knezovima.
Komesari ruski i turski, koji su 1830 počeli i 1831 dovršili beleženje granice Kneževini Srbiji, po ugovoru Bukureškom od 1812 godine, bili su načinili i kartu od Srbije, doneli je u Kragujevac, i pokazali Knezu Milošu.
Knez zaište da mu se da jedan primerak te karte. G. Kocebuje, predsednik komisije, odgovori da nije ovlašćen dati mu što traži, ali mu svoj primerak ustupi za nekoliko časova, da ga može razgledati. Kunibert uverava da je oni ovo učinio samo zato, što je mislio da se u Kragujevcu, u ono vreme, ne može naći čovek koji bi kartu prekopirao. Ali se takav čovek, srećom, našao; i to je bio glavom Avram Gašparović koji, za ne puna tri časa, kartu tako prekopira, da se kopija nije razlikovala od originala. Samo nije dospeo da ispiše potpunce sva imena mestima. To je uradio posle.
Godine 1834, Gašparović je bio član suda u Požarevcu, a 1 maja te godine postavljen je za računoispitača u požarevačkom kneževu dvoru.
Gašparović je bio jedan od najlepših ljudi u svoj Srbiji, a i nosio se uvek lepo. On je umro 1842 u Gurgusovcu (Kneževcu), koga meseca i dana, nije se moglo doznati, jer su knjige umrlih sve sagorele 1876, kad su Turci zapalili Kneževac.