Guzonja Đorđe (Milovanović)1 iz sela Železnika.
U istoriji se češće sretaju imena koja su ružna po svom rečnom značenju, ali su divna po delima onih koji su ih nosili!
Takav je slučaj i s ovim Železničaninom.
Đorđe se rodio u selu Železniku, 21/2 časa na jugo-zapad od Beograda. Ponikao tako blizu „kuće od ratova“, Đorđe je znao Turke i njihove običaje bolje od mnogih drugih Srba onoga doba, a odrastao Savi na obali, mogao je preplivati je kako mu je kad volja, te su ga onamo u Sremu poznavali kao god i ovamo u Šumadiji.
Još pre bune na dahije, Đorđe je bio čovek na glasu u svojoj okolini, i strašan Turcima, u Beogradu.
Za to Fočić i kaže za njega:
Dok pogubim Đorđija Guzonju
Iz lijepa sela Željeznika,
Koj’ je kadar Topčider zatvorit’.
Ne pita se ovde kako je Đorđu ime, nego kolika je on sila, kad može Topčider zatvoriti, te Dahijama ne pustiti ni pomoći ni izlaska!
Aprila 28, godine 1804, na onom sastanku u Zemunu, gde je Đeneral Ženej ogledao izmiriti Srbe i Turke, među 16 narodnih srpskih starešina, bio je i Đorđe Guzonja.
Docnije, Đorđe je bivao u bojevima s beogradskom nahijom.
Godine 1811, februara 4, Guzonja je postavljen za nadziratelja grada beogradskoga, i dano mu je ovo „nastavlenije“:
- Naređujem vas u grad beogradski, da budete nadzirateljem grada; vama predajem ključeve od grada gornjeg i donjeg; ključeve od džebane, cajkauza, i pročih svijeh magacina, vi da imate pozor na sve voopšte. Sve što u gradu potrebno bude, trebovaće se (sve) od vas; i vi za vse voopšte odgovaraćete.
- Vama za poslugu i pomoć naređujemo četiri momka, koji da budu pod ajlukom, na mesec po 10 groša. Vi, i momci valja da budete besprestano u gradu: tu noćivati, grad i magacine tačno čuvati.
- Vama opredeljujemo vašega izdržavanja, na mesec po 50 groša, i hleb na dan točno na vas, i četiri momka po 8 oka.
Uvereni mi, da ćete vi opredeljenim užitkom zadovoljni biti, i znaćete vama preporučeni grad čuvati, a tako i magacine2 (Dolaze potpisi).
U toj službi ostao je Đorđe do 21 septembra 1813.
Za vreme svoga boravljenja u beogradskom gradu, Đorđe je ozidao na Dorćolu, van grada, jednu lepu češmu, koja se je do skora zvala „Guzonjina Češma“!
Kud se deo godine 1813, ne zna se; ali se zna da je dočekao drugi ustanak, 1815, posle koga je trgovao živom stokom.
Priča se da ga je smrt našla u putu, u okrugu rudničkom, ali nisam mogao doznati gde mestimice.