Dimitrijević Laza, doktor medicine, pisac, rodio se u Beogradu 15 marta 1858.
Osnovnu školu i gimnaziju učio je u mestu svoga rođenja. U Altenburgu, u Madžarskoj, svršio je poljoprivrednu školu, i sa svedodžbom te škole, primljen je na Bečki universitet, gde je svršio medicinske nauke i, 16 jula 1884, proglašen za doktora celokupnoga lekarstva.
Došavši u otadžbinu, postavljen je 25 jula 1884 za fizikusa okruga smederevskoga, a odande je 1 jula 1890 premešten u Valjevo za okružnog fizikusa.
Godine 1893, oktobra 25, uvažena mu je ostavka na službu valjevskoga fizikusa.
Te iste godine, dekembra 10, dobio je čin kapetanski, i postao trupni lekar u Beogradu.
Godine 1895, novembra 7, postavljen je, po drugi put, za fizikusa okruga smederevskoga.
Godine 1899, juna 29, u nastupu neke melanholije, skočio je u Dunav, te se udavio.
Doktor Laza Dimitrijević, dok je bio fizikus u Valjevu, ustanovio je mali fonad od hiljadu (1000) dinara, kao zadužbinu oca svoga pok. popa Mihaila Dimitrijevića, za nagrađivanje patriotskih spisa.
D-r Laza Dimitrijević kao lekar, ulazeći u kuće i u sav život i odnošaje naših seljaka, opažao je sve što udi ljudskom zdravlju i narodnom napredovanju, i o takim svojim opaskama pisao je gotovo u svima našim časopisima i listovima: u Otadžbini, u Delu, u Srpskom Arhivu, u Vesniku Srpske crkve, u Malim Novinama, Dnevnom Listu, u Težaku, Odjeku, u Zori i u Trgovinskom Glasniku.
Svi su mu članci važni; svi su puni sadržine, ali su naročito interesni oni koji govore o zadružnim kućama u valjevskoj Podgorini…
Poveći spis D-ra Laze, štampan 1893 u Beogradu, nosi ime:
Kako živi naš narod (Belješke jednog okružnog lekara).
Velika je šteta, što on tako mlad, tako spreman, i tako voljan za rad, u jedan zao čas, sam sebi prekrati život!
Bog da ga prosti!
Laka mu srpska zemlja!