Dokić Lazar, d-r medicine, državnik, pisac, rodio se u Beogradu 1846, a preminuo je 1. dekembra 1893, u Abaciji, odakle je prenesen i sahranjen u Novom groblju u Beogradu 4 dekembra 1893.
Odlično svršivši medicinske nauke u Beču i u Pragu Dokić je po povratku u otadžbinu postavljen za okružnog fizikusa u Užicu. Odatle je prešao u vojsku za lekara, a iz vojske je otišao u Veliku Školu za profesora.
S katedre na Velikoj školi uzeo ga je Kralj Milan za upravnika vaspitanju sina svoga današnjega Kralja Aleksandra.
S toga mesta Dokić je otišao u Državni Savet, u kom je najpre bio član a posle predsednik. Posle je bio ministar prosvete i crkvenih poslova i predsednik ministarskog saveta u kabinetu, koji je sam sastavio 1. aprila 1893.
Dokić je radio i na nauci, i radio je ozbiljno i samostalno; nije se žurno da svoje radove objavljuje, a imao ih je i takih koji se mogu porediti s radovima prvih naučnika u fiziologiji.
Ove Dokićeve spise mogli smo naći štampane:
- Život Garibaldin, Beograd, 1863.
- Članci iz opšte biologije, Beograd, 1882.
- Građa za faunu Kraljevine Srbije, Beograd, 1882.
- Analitički i sistematički pregled životinja u Kraljevini Srbiji, Beograd, 1883.
Ostavio je hvalan glas u svakom mestu gde je boravio, na svakom radu koji je radio, i u svakoj službi koju je otpravljao.
Laka mu srpska zemlja!