Ičko Petar rodio se u Katranici, u Makedoniji.
Gde se je učio ne zna se; samo se pominje da je bio tumač kod turskoga poslanika u Berlinu, a jednom čak i otpravnik poslova.
Odonuda je došao u Zemun, gde je bio trgovački posrednik.
u Beograd je prešao za života Mustaj-Paše Šinikoglije. Govori se da su Mustaj-Paša i Petar Ičko bili Frankmasoni i, kao toga radi, da Mustaj-Paša nije ni u čemu nikada hteo kvariti Ičku volje!
Kad su Srbi, 1804, ustali na Turke, Ičko je prešao k njima, i činio im je velikih usluga kao čovek koji je, s jedne strane, znao turski jezik i sve turske običaje, a s druge — bio vičan svima diplomatskim načinima i formama.
Srbi su Ička više puta slali da pregovara s Turcima o ugodbama, pod kojima bi mogli pristati da se smire, i da svoje odnošaje s Portom urede. On je u Carigradu, s Portom, bio uglavio neku pogodbu koju suvremenici često pominju kao Ičkov mir. Tu pogodbu doneo je u Srbiju turski Muhasil (izaslanik), i on je u Smederevu pročitana pred Karađorđem i celom narodnom skupštinom prvih dana (biće baš 3) avgusta 1806.
| 1 | Na dvadeset hiljada glava poreskih da Srbija daje | 360.000 |
| 2 | Za 55.000 harača, sa šabačkom nahijom | 165.000 |
| 3 | Đečir, tjest beogradska skela | 80.000 |
| 4 | Čibuk, od ovce dve pare | 40.000 |
| 5 | Mukade sve u jedno | 55.000 |
| 6 | Majdan požarevački | 3.000 |
| 7 | Ribolov | 3.000 |
| 8 | Đumruk | 100.000 |
| Svega groša | 806.000 |
Anta Protić, koji je znao turski, tu pogodbu prevodi na srpski jezik ovako:
Ova ista suma, piše Anta, sastoji se u ovom:
- Đumruk, skele, i mukade,
- Tamis,
- Bač na kapijama (?),
- Mumhana i Balkana (?),
- Bajrat (?),
- Kapan (?),
- Kantar,
- Tupa Emin (Dunav),
- Morava,
- Skele na Moravi, i Zemunu,
- Isardžik malićana,
- Levačka nahija, Kolari,
- Jagodina,
- Palež,
- Rudnik,
- Brajnik, u Resavi.
- Majdan Kučajna,
- Čatika i Divanac,
- Garde u Poreču,
- Greben,
- Kušiljevo, u nahiji požarevačkoj
- Golubac u Dobri,
- Sećica i Mira planina,
- Kočinca planina,
- Temnić mukada,
- Donji Bogovac,
- Bačina donja i Dragojić,
- Drajča ili Katun i Varvarin
- Bajin Do planina,
- Požarevac i Ćirikovac,
- Klenovnik i Brđani,
- Beograd varoš, mukada,
- Smederevo,
- Valjevo,
- Kragujevac,
- Resava grad. U ono vreme sedeo je u Manasiji Dizdar, i ona se zvala Resavski grad.
- Bazrđanbašiluk.
Kao što se vidi, ovde ima reči, kojima smisla nisam mogao razumeti, a ima i mesta za koja ne znam gde su; ali je to tako zapisao Anta Protić, koji je za to jedini izvor. Dako se, docnije, ko nađe da to objasni.
Ovu pogodbu Srbi nisu primili, te se je ratovanje produžilo.
Milutinović piše da je jednom Ičko Petar sedeo u Nišu kao talac za Muhasila turskoga, pa kad je ovaj otišao u Nemačku, Karađorđe piše Žiki, koji je držao stražu prema Aleksincu, da preseče prolazak ka Nišu dokle Ička ne prihvati iz turskih ruku.1
Kad je ovo bilo ne kaže se jasno, ali liči da je moralo biti u početku godine 1807, onih dana kada je beogradski paša stradao na Emekluku.
Ičko je, živeći u Beogradu, načinio sebi kuću, preko puta od Velike Crkve, između Kraljevoga zdanja i kuće Hećim-Tomine. Ta kuća stoji i sada; u njoj je nekad bila pošta, a docnije osnovna škola; sad u njoj živi porodica g. K. H. Brzakovića.
Ičko je, pred smrt, bio na nekoj gozbi u Topčideru. Posle ručka, uzjaše na hata i pođe u Beograd, ali mu se smuči, i jedva živ dopre kući. Tu su činili sve što su znali da ga spasu od otrova, ali nisu mogli. Milutinović, nabrajajući lepa svojstva Ičkova, krivi za njegovu smrt neke „prosvećence,“ ali se ne vidi ko je upravo došao Ičku glave.2
Od koga mu je došla smrt, ne znam; ali znam, da mu Srbi moraju biti vazda zahvalni za njegove razumne i rodoljubive radove…
Kosti Petra Ička počivaju kod manastira Rakovice.