Janković Paun rodio se u selu Konjskoj, koje se docnije prozvalo Mihailovac, u nahiji smederevskoj, 1808.
Otac Paunov, Janko Đurđević, bio je savetnik za smederevsku nahiju, za vremena Karađorđeva.
Paun Janković se je školovao u Rusiji, i, vrativši se, na poziv Kneza Miloša, u Srbiju, rano je stupio u službu, kao pisar u kneževoj kancelariji, u kojoj je napredovao sa zvanja na zvanje, dok nije došao do Direktora te kancelarije.
Za svojega sekretarovanja u kneževoj kancelariji, Janković je, po diktovanju Kneza Miloša, napisao mnoga i mnoga ozbiljna, a neka i šaljiva pisma, kojima je Knez, ponekad, milovao prošaliti se s ovim ili s onim od svojih suvremenika.
Kako se je školovao u Rusiji, i znao ruski jezik, a rasta je bio malena i stava demžekasta, Knez Miloš ga je prozvao „Baćuška,“ i „Baća,“ pa mu je, posle, to ime ostalo mnogo poznatije od krštenoga i porodičnoga.
Kao direktor kneževe kancelarije, Janković je, 26 aprila 1840, bio određen da zastupa kneževa predstavnika i popečitelja spoljnih poslova kad je Avram Petronijević to zvanje bio ostavio.
To zastupanje trajalo je vrlo malo, i Janković je 20 juna 1840, postao član zemaljskoga Saveta.
Godine 1842. oktobra 26, Janković je postao popečitelj pravde i prosvete i, na tom mestu, izradio je, i 23 septembra 1844 izdao: „Ustrojenije javnog učilišnog nastavlenija,“ što je prvi školski zakon koji je obuhvatio nastavu osnovnu, srednju, i visoku1.
U poslu oko ovoga zakona, bio je Jankoviću desna ruka načelnik odeljenja, znameniti književnik, Jovan S. Popović.
Paunu Jankoviću, kao popečitelju prosvete, i kao predsedniku Društva Srpske Slovesnosti, uputio je Vuk St. Karadžić ono svoje pismo o srpskom jeziku i pravopisu, koje je pisao 18 maja 1845 u Beogradu.
Baća je okušao svoju snagu i u didaktičkom pesništvu: prepevao je nekolike Davidove psalme.
Pred kraj svoga života, na ime 1857, umešao se je u neku zaveru protiv života Kneza Aleksandra. Za to je bio osuđen na smrt; ali, po kneževoj milosti, otišao je u gurgusovačku kulu.
Izišav iz kule, prognan je bio u Ruščuk, otkuda se vratio u otadžbinu, tek pošto je u Srbiju došao Knez Miloš, 1859.
Poslednje vreme svoga života Baća je proveo u Smederevu, gde je imao svoju kuću. Tamo je i preminuo 13 jula, 1865.
- Zbornik 2 str. 315—345. ↩︎