Jevta, obor knez iz Obreža, u Temniću, ili kako se u starije vreme govorilo, u Donjem Levču.
Jevta je bio u vlasti još za Turaka; ali, kad su Srbi, 1804, ustali, on je ostavio Turke i počeo odmah kretati ustanike i junački boriti se za slobodu otadžbine. Zna se da je bio u boju na Jagodini u proleće 1804.
Jokić za njega kaže kratko: „Pogibe na Beogradu“, pa se uzimalo da je morao pasti 30 novembra 1806, kad je varoš beogradska oteta od Turaka.
Ali se evo javlja drugo nešto.
Pokojni Aćim Vujić, putujući po Srbiji, bio je 24 juna 1826, u selu Orašju, i tu je, u crkvi Orašju, koja je pre bila manastir, u ženskoj preprati, više vrata, pročitao ovaj zapis, pisan crkvenim slovima:
„Sej monastir Obor Knez Jevta patosa, i pol dveri otkupi na svoj spomen, živim za zdravlje, a mrtvima za dušu 1812, januara 17“.1
Ako je ovo onaj Knez Jevta iz Obreža, onda je jasno, da je bio živ 1812, a tada već na Beogradu nije bilo boja. Ili, dakle, Knez Jevta iz Obreža nije pao na Beogradu 1806, ili je ovaj Knez Jevta što je patosao Manastir Orašje sa svim drugi čovek.
Tek grobovi, svojim zapisima, mogli bi rasvetliti ovu tamu, ali zapisa tih još nisam mogao dobiti, ma da sam se, nekoliko puta, obraćao poznanicima u Temniću.
- Putešestvije po Srbiji. str. 100. ↩︎