Katanić Mijajlo, major, rodio se u selu Bečnju u okrugu rudničkom 1840. Otac mu se zvao Joca a majka Obrenija. Osnovnu školu Mijailo je svršio u Bresnici, a tri razreda gimnazije u Beogradu.
Godine 1858 Mijajlo je dragovoljno stupio u vojsku. Kaplar je postao 15 novembra 1859, podnarednik 4 februara 1861, narednik 27 februara 1862, potporučnik 27 maja 1864, poručnik 1 januara 1878, a kapetan druge klase 10 oktobra 1876.
Bio je u ratovima za oslobođenje i nezavisnost 1876, i odlikovao se je u bitkama na Glogovičkom visu, i na Prćilovičkom visu. Od 20 avgusta do 18 oktobra proveo je na Mostobranu kod Aleksinca, sve pod topovskom vatrom!
Godine 1877 bio je u bitkama na Gorici, pri osvajanju Niša; na Grdilici, Kopašnici, i na Vranji.
Odlikovan je 31 avgusta 1876 činom kapetanskim za hrabrost pokazanu na Glogovičkom visu; za bitku na Gorici (5 januara 1878) takovskim krstom petog reda; a za bitke na Grdilici, Kopašnici, i na Vranji, tavovskim krstom četvrtog reda, zlatnom kolajnom za hrabrost, i krstom Sv. Stanislava trećeg reda 31 jula 1878.
U ratu s Bugarima, Katanić je bio u bojevima na selu Vrapču (3. nov. 1885); na Slivnici (7 novem. 1885); i na Neškovu visu, gde je, braneći zastavu, dopao grdnih rana, i kao takav pao Bugarima u ruke.
Desilo se, da je Knez Batomberg svojim očima gledao junačko držanje Katanića, koji je branio zastavu i dobacivši je nižim činovima, skomandovao im odstupanje, te zastava nije dopala neprijateljima.
Teško ranjen i onesvešćen, Katanić je prenesen u Caribrod, gde ga je Knez Batemberg pohodio, i svom ličnom lekaru naredio da mu naročitu pažnju ukazuje.
Iz Caribroda je prenesen u Sofiju, gde je duže ležao i lečio se.
Još za trajanja toga ropstva, Katanić je, za hrabro držanje u bojevima, 6 dekembra 1885 odlikovan majorskim činom.
Po povratku iz ropstva, Katanić je postao komandanat okružne valjevske vojske, ali su ga već rane i bolesti bile savladale. O Đurđevu dne 1887 dođe u Beograd, da potraži leka u bolesti svojoj, pa mu se tu život i ugasi sa svim u kući strica mu M. Kanića đenerala.
On je preminuo 28 aprila 1887 u vtornik, u 21/2, sata posle dne, i ukopan je u Novom groblju.
Slava i hvala njegovom junačkom srcu i svetlu mu obrazu veka!