Knez Petar iz Gložana, bio je starinom iz nahije užičke. Ded njegov Jovan, ne mogući podnositi silu tursku, otisne se od nahije užičke dole k Moravi; a otac Petrov Đurko naseli se u selu Gložanima, u Resavi, blizu Morave.
Petar je imao tri brata: Vučka, Andreju, i Milovana. Nije prošlo mnogo, a Petar je i po pameti, i po odvažnosti, a i po imanju, bio čovek čuven i uvažen u svoj Resavi, i kao takav, izabran je za kneza knežini resavskoj.
u onim razmiricama između vernih caru Turaka, i carevih odmetnika, Knez Petar je uvek bio na strani carevoj. I za to je, po zapovesti Mustaj-Pašinoj, i vojevao protiv muslomana, nepokornih caru svome.
Dok je u Beogradu živeo i zapovedao Mustaj-Paša Šinikoglija, Petru je bilo dobro. Ali kad carski odmetnici, Dahije, ovoga dobroga pašu udaviše, i svu vlast nad Srbijom u svoje ruke prigrabiše, pa — da bi tu vlast duže održale — počeše seći jednog po jednog one Srbe koji su, u carevo ime, vojevali protiv Turaka odmetnika: onda je i resavskom Knezu Petru bilo presuđeno: da izgubi glavu!
U početku godine 1804, on ode u Ćupriju, i odnese danak resavski, a Turci ga uhvate, poseku kod mosta na reci Ravanici, pa glavu odnesu u Beograd, a telo bace u Ravanicu, koja ga snese u Moravu, a ova ga izbaci na sprud kod sela Krušara, ispod Ćuprije.
Krušarci seljaci, poznavši, po odelu i po prstenu na ruci, da je to na sprudu telo Knez Petrovo, brže jave njegovoj kući, te braća i rođaci dođu, uzmu telo i odnesu na mesto Mijailovac, Petrovo imanje, gde je on najradije boravio. Tu su ga opevali, a posle su ga sahranili u gložanskom groblju.
I danas se poznaje kameni krst na grobu Knez Petrovu, ali na njemu nema nikakva zapisa. Na dnu je bilo nešto izdubljeno dletom, valjda za zapis, ali nije zapisano ništa.
Plativši glavom za svoj otpor nasilničkoj vladavini, Knez Petar je imao ipak sreću ostaviti nakon sebe učenika, dostojna i svojega učitelja, i posla koji ga je čekao. Njegov momak Stevan Sinđelić, baš kao ono Milić Kedić, posle Birčanina, primi knezovsku vlast u Resavi, i povede Resavce u borbu za slobodu otadžbine, povede ih u — slavu!
Ko nakon sebe ostavlja ovaka naslednika, onom je i večni počinak lakši!