Majstorović Ranko rodio se u selu Azanji, u smederevskoj Jasenici, od prilike, godine 1768.
Pod Karađorđem je vojevao, kao prost vojnik.
Među tim, kao domaćin imućan, trgovao je živom stokom i, toga radi, bio je izašao veoma na glas u svojoj okolini kao čovek vrlo pametan, i vrlo pravedan.
Posle Đakove bune (1825), Knez Miloš je, da bi zadovoljio Smederevce, uzeo Majstorovića za člana onom upravnom Savetu, koji je, obično, stanovao u Kragujevcu.
U tom zvanju, ostao je Majstorović do ustava 1838, a tada je postavljen za člana Savetu zemaljskom, i dan mu je, po ondašnjem običaju, pukovnički čin, pa i sultanski orden iftihar.
Majstorović se je, kroza svu svoju službu, odlikovao pravdom u suđenju, čistotom u služenju, i poštenjem u življenju.
Umro je u Beogradu, 2 aprila 1840 i, opevan vrlo svečano, u prisustvu Kneza i svih velikodostojnika, odnesen je te sahranjen kod crkve u Kusatku.
Na grobnici čita mu se ovaj zapis:
„Ovde leži telo polkovnika i kavalera Ranka Majstorovića, rođena u selu Azanji, okruga smederevskoga, Književstvu Srbiji, umršega 2 aprila 1840, u 72 godini starosti svoje, kao član srpskoga Soveta. On je otečestvo svoje za celo vreme bitija svojega na zemlji svojski i priležno poslužio, i za to poznati svi ga žale, a sinovi njegovi, i ostala familiji, kao za dobrim i nezaboravljenim ocem, neutešno plačući, spomen ovaj podigoše mu“.