Matejić Paulj, rodio se u selu Meljnici, u Gornjoj Mlavi.
Paulja je postavio buljubašom Petar Dobrnjac, još u početku ratovanja, a docnije Paulj je, hrabrošću, i drugim odličnih svojstvima, obratio na se pažnju, i postao vojvoda u Gornjoj Mlavi.
Godine 1809, u onom spremanju za osvojenje Niša, vojvoda Paulj bio je načinio šanac poviše sela Kamenice. Maja 19, kad na Sinđelića, na Čegru, navališe Turci sa svih strana, a Miloje ne davaše da mu se ide u pomoć, Paulj nije mogao odoleti srcu nego, i preko zapovesti, potrči Sinđeliću u pomoć; ali dokle on stigne, Turci šanac tako opteku i stegnu, da je Sinđelić, da ne bi živ pao Turcima u ruke, junački skresao pištolj u džebanu, i odleteo u vazduh. Matejića pak, sama, s malo njegove vojske sretnu Turci, razbiju ga, i nateraju vratiti se. Te tako se i on, s drugima, povuče k Deligradu.
Posle toga nesrećnoga slučaja, Matejić se je najviše nalazio u Deligradu.
Godine 1812 i 1813, u „Delovodnom Protokolu“ Karađorđevu ima 10 brojeva pod kojima je pisano samo vojvodi Paulju Matejiću1.
Godine 1813, bio je prebegao u Nemačku, i Austrijanci su ga bili poslali, za neko vreme, u Leobu; ali se je, 1815, vratio u otadžbinu, i umro je kod svoje kuće, u selu Meljnici.
Da vojvoda Paulj nije uradio ništa drugo, već samo ono što je, u strašni čas, jedini on, kada je zlosrećni glavni komandanat Miloje, ostavivši šančeve i topove, pojahao konja i odjurio k Deligradu, poleteo u pomoć vitezu Čegrskom, dovoljno je da mu svaki Srbin, kad ga god pomene, zahvalno rekne:
— Večna ti slava, diko lepe Mlave, Paulju Matejiću!
Dopuna
Matejić Paulj iz Meljnice, mlavski vojvoda, isprosio je za sina Budimira ćerku vojvode Momira iz Lučice, pa je onda uzeo telala u Požarevcu, te je ovaj na četiri glavne varoške ulice viknuo ovako:
Vojvoda Paulj iz Meljnice isprosio je ćerku vojvode Momira iz Lučice za svoga sina Budimira!
Ovo neka se zna!!!
To je bila kao svadbena objava!
- 778, 783, 811, 862, 1014, 1066, 1171, 1206, 1243 i 1255. ↩︎