Batinić Stojko, iz Azanje, u smederevskoj nahiji, bio je dobar junak, i dobar jahač; a svakad je jahao dobre konje.
Godine 1804. maja 9, u boju na Topčiderskom Brdu, Smederevci, ispred velike turske vile, počnu ustupati, a Stojko izleti, na belu konju, i stane braću sokoliti:
— Ta nije mene kum krstio Stojko da uzmičem, neko da stojim! rekne on u šali. I neki se ljudi počnu ustavljati.
A kad ga, malo za tim, zgodi olovo, i on vide da će umreti, mahnu rukom i reče:
— Ne bojte se! Ovaj pogodi, ali drugi, beli, ne će!
Drugovi ga prime na ruke, iznesu i sahrane.
Bog da ga prosti!