Nikolići Ilija i Milija Braća Šunderići Rudničani, dobrotvori
Na kraju prošloga i prvih desetina ovoga veka u selu Bečnju, u Rudničkoj Moravi, živeo je jedan seljak, umrli siromašak, po imenu Nikola Šunderić, koji je imao punu kuću dece, muške i ženske, a od imanja nigde ništa.
Od sve dece Nikole Šunderića, dva njegova sina pokazaše tek posle svoje smrti, kakvo je srce u njih kucalo, jer ostaviše slavan spomen nakon sebe.
Meni je vrlo mila dužnost da ovde zapišem što sam mogao saznati o njihovu životu, a dobro delo svoje oni su sami slavno obeležili.
Od ta dva brata, stariji se zvao Ilija a mlađi Milija. Oni su se, po očinu imenu, zvali Nikolići a Rudničani su prozvani s toga što su rođeni u okrugu rudničkom. Tako:
Nikolić Ilija rodio se 30 maja 1819, u selu Bečnju, okruga rudničkoga.
U redovnu vojsku pisan je 11 novembra 1840.
U vojsci je postao kaplar 11 novembra 1841; podnarednik 5 septembra 1845; narednik 23 aprila 1848; potporučnik 6 januara 1859; poručnik 27 januara 1861; kapetan druge klase 1 aprila 1865, a kapetan prve klase 1 januara 1872.
Posle toga stavljen je u penziju, i dalje je živeo u Beogradu.
Preminuo je 1898 i saranjen je u Novom groblju.
O dobročinstvu Ilijinu biće reč malko niže. Sad o bratu.
Nikolić Milija rodio se 21 avgusta 1820 u selu Bečnju, gde i brat mu Ilija.
I ako je bio mlađi od Ilije, Milija zbog siromaštine ostavi svoju kuću, i dragovoljno se piše u vojsku 21 dekembra 1839.
U vojsci je postao kaplar 27 februara 1843, a podnarednik 27 maja 1345, narednik tek 11 avgusta 1860; potporučnik 10 januara 1862; poručnik 16 februara 1867.
Neko vreme, zbog telesne slabosti, bio je izišao iz vojske; ali je pred rat na novo stupio u vojsku i postao kapetan druge klase.
Iza toga stavljen je u pensiju. Preminuo je 31 januara 1900 u Beogradu, i saranjen je u Novom groblju.
Ova dva brata, Ilija i Milija, nisu se nikad ženili, a boravili su zajedno kad god ih služba nije razdvajala. Oni su živeli tako skromno da su, što ono reč, otkidali od svojih usta, te su stekli krasnu imovinu. Jer su, posle smrti, zajednički ostavili oko 150.000 (sto pedeset hiljada) dinara Domu za sirotnu i napuštenu decu!
Rođeni u velikoj siromaštini, živeli neznani i neviđeni, štedili od svojih usta, od odela i od svake lične ugodnosti, a posle smrti njihova su imena zamirisala mirisom dobročinstva, koje je najlepše svedočanstvo njihovoga bolećivoga srca. I to dobročinstvo namenjeno je opet sirotinji, koja će njih obojicu blagosiljati do veka.
Neka tamnjan zahvalnosti vazda kadi ova čestita imena: Iliju i Maliju Šunderiće Rudničane!