Obrenović T. Jevrem, najmlađi brat Kneza Miloša, rodio se u Dobrinji, 1790.
Jevrem je naučio čitati i pisati, kao mladić od 16—17 godina, u selu Lunjevici, u kući Gazda-Nikole Milićevića, koji je, rad svojih sinova: Ivana, Milana, i Neše, bio doveo nekakva učitelja iz „Nemačke“1.
Za prvoga ustanka, Jevrem se ne pominje ni u kakvoj vlasti, ali je jamačno bio uz braću svoju, Milana i Miloša, i njihove je zapovesti vršio.
Godine 1815, spremajući se na ustanak protiv Turaka, Miloš pošlje brata Jevrema, s dželenom goveda, u Ostružnicu, na skelu, da tu stoku proda, te uzme novaca za potrebe narodne. A Turci, osetivši već šta Miloš smišlja, uhvate Jevrema i zatvore u kulu Nebojšu (u donjem gradu), gde je na mukama tamnovao punih šest meseca. Tu je, siromah, izgubio zdravlje, tako da ga posle nikad nije mogao sa svim povratiti.
Godine 1816, Jevrema nalazimo u Šapcu, kao starešinu šabačke nahije.
Godine 1818, Knez Miloš je stavio pod vlast Jevremovu još nahije beogradsku, valjevsku, i sokosku.
Kao starešina u celom onom kraju, Jevrem je živo nastajavao da se zatru hajduci i lupeži. U tome mu je bio desna ruka, čuveni Marko Štitarac; dalje, šorio je mačvanska sela, primao i odlikovao učene ljude, i išao na ruku da se otvaraju škole.
Živo i oštro radio je da se utišaju bune: Abdulina (1821), Đakova (1825), i Čarapićska (1826).
Kad je Knez Miloš, 1835, išao u Carigrad, sultanu u pohode, Jevrema je ostavio u Srbiji kao svojega namesnika, u društvu s Dimitrijem Davidovićem.
Tad je boravio u Kragujevcu.
Godine 1837, s nekog zlosrećnog rđavog razumevanja jedne Miloševe namere, Jevrem se ljutne na brata, i pređe na stranu njegovih protivnika, što je ovima bilo velika dobit a za njega i brata mu velika šteta.
Godine 1839, po odlasku iz Srbije Kneza Miloša, Jevrem je bio jedan od trojice namesnika koji su vršili kneževu vlast u zemlji do dolaska Kneza Mihaila; a kad se je ovaj vratio iz Carigrada, postavio je Jevrema za predsednika zemaljskomu Savetu.
Ma u kom činu bio, Jevrem je obično zvan „Gospodar Jevrem,“ pa se znalo ko je.
Jevrem je bio oženjen kćerju vojvode Ante Bogićevića, Tomanijom, rođenom u selu Jarebicama, 1796. S njom je rodio pet kćeri i jednoga sina, po imenu Miloša.
Ovaj Jevremov sin, Miloš, rođeni u Šapcu 13 novembra 1829, a oženjen Marijom, kćerju moldavskoga boljara Katardžije, otac je Njegovom Veličanstvu Kralju Milanu Prvom.
Miloš je preminuo u Beogradu 8 novembra 1861, i sahranjen je u manastiru Rakovici.
Jevrem Obrenović je, posle događaja od godine 1842, otišao u Vlašku, gde je imao imanja i onamo je, posle, i živeo.
Godine 1856, septembra 8, na Malu Gospođu, preminuo je na svom dobru Manasiji, i telo mu je sahranjeno u crkvi koju je sam, za života, bio podigao.
Docnije kosti njegove prenesene su u otadžbinu, i sahranjene u manastiru Rakovici, s desne strane kad se ulazi na zapadna vrata.
Na grobu ima veliki zapis, u kom se imenuju svi pokojnici iz kuće njegove koji onde zajedno s njim večni sanak borave.
Tu je docnije, sahranjena i žena njegova Tomanija, koja je preminula u Beogradu, 1 juna 1881.
Slika Gospodara Jevrema, i žene njegove G-đe Tomanije, nalazi se u narodnom muzeju, u Beogradu.
Dopuna
Evo ukaza, kojom je Gospodar Jevrem postavljen za đenerala i komandanta Drinsko-Savske komande:
Ukaz Državnom Savetu Srpskom
Po preslušanju Državnog Saveta srpskog, razdelivši knjaževstvo Srbiju na pet vojnih komandi, opredeljujem danas brata Jevrema T. Obrenovića đeneralom i komandantom granice Drinsko-Savske počinjući s abukovačkom kapetanijom niz Drinu u Savu, Savom do ušća Kolubare, i zaključavajući okružje podrinsko, šabačko, i valjevsko.
№577
25 februara 1835
u Kragujevcu
Miloš T. Obrenović, knjaz srpski
- Pokojni Jovan Gavrilović govorio mi je da je Jevrema naučio čitati i pisati učitelj Mihailo Resničanin. ↩︎