Pomenik

Popović Jovan

Napisao je

Milan Đ. Milićević

u

Popović S. Jovan, rodio se 1 januara 1806, u Vršcu1, od oca Sterije i matere Julijane.

Osnovnu školu, i četiri razreda gimnazije, svršio je u mestu svojega rođenja; retoriku i pojeziju u Temišvaru; filosofiju u Pešti, a prava u Kezmarku.

Po svršetku nauka, položio je advokatski ispit, pa se vratio u Vršac, gde je, od 1830 do 1836, u privatnoj polugimnaziji, predavao latinski jezik. Ostavivši profesorstvo, počeo je advocirati; ali mu taj posao nije išao od srca, a ni koristi velike nije mu donosio. Za to ga napusti i, 1840, pređe u Beograd, gde je najpre postao profesor prava u mladom liceumu srpskom, a 16 novembra, načelnik u popečiteljstvu prosvete.

Boraveći u Beogradu, Jovan S. Popović bio je jedan od onih koji su se najviše trudili da se sastavi i uredi Društvo Srpske Slovesnosti, koje je i proglašeno zakonom pred kraj 1841 godine.

Posle promene, koja se izvrši u Srbiji u jesen 1842, Popović je potvrđen u zvanju načelnika odeljenja u popečiteljstvu prosvete, 26 oktobra 1842.

Godine 1844, javio se je prvi potpuni Zakon o školskoj nastavi u Srbiji, osnovnoj, srednjoj, i višoj. Taj zakon, i sve što je dalje, po njemu, trebalo raditi, napisao je svojom rukom Jovan S. Popović.

Osem toga, njegovim nastajavanjem, učinjen je, 1844, početak narodnom Srpskom Muzeju. Dalje je on, u društvu s Drm Lindenmajerom, izradio zakon o fondu za siromahe u Beogradu, 1846.

Godine 1848, dao je ostavku na službu načelničku, i vratio se u Vršac, gde je živeo vrlo siromaški.

Štampani spisi Jovana S. Popovića ovo su:

  1. Nevinost, ili Svetislav i Mileva. Žalosno pozorište u pet dejstva, u Budimu. 1827;
  2. Život i viteška vojevanja slavnog kneza srpskog Đorđa Kastriota Skenderbega, u Budimu, 1828;
  3. Boj na Kosovu, ili Milan Toplica i Zoranda, u Budimu, 1828;
  4. Miloš Obilić. Junačko pozorište u u pet dejstva, u Budimu, 1828;
  5. Laža i Paralaža. Veselo pozorište, u Budimu. 1830;
  6. Nahod Simeun, ili Nesrećno supružestvo. Tragedija, u pet dejstva, u Budimu. 1830;
  7. Zla žena. Veleo pozorište, u tri dejstva, u Novom Sadu, 1838;
  8. Pokondirena Tikva. Veselo pozorište, u tri dejstva, u Novom Sadu, 1838;
  9. Tvrdica Đir-Janja. Šaljivo pozorište, u tri dejstva, u Novom Sadu, 1838;
  10. Roman bez Romana. Šaljivi roman, u Novom Sadu, 1839;
  11. Vladislav. Žalosna igra u pet dejstva, u Beogradu. 1843;
  12. Kratki Matematički Zemljopis, u Beogradu. 1842;
  13. Nemačka Gramatika,
  14. Latinska Etimologija, za školsku potrebu;
  15. Novija pozorišna dela 1. sveska: Sin Kraljevića Marka. Svetislav i Mileva*, u Beogradu, 1848;
  16. Sveska 2: Stefan Dečanski, u Beogradu. 1849;
  17. Sveska 3: Hajduci, Ženidba i Udadba, u Novom Sadu, 1853;
  18. Sveska 4: Lahan, i Beograd nekad i sad, u Beogradu, 1853;
  19. Davorje: pesmoslovni proizvodi u izboru, u N. Sadu. 1854.

Osem toga, Jovan S. Popović pisao je i štampao mnoge omanje sastave u raznim časopisima onoga doba. Koliko se sećam, osobito su rado čitani njegovi članci koji su nosili ime Milobruka, i u kojima je pisac fino, ali vrlo oštro udarao na neke mane i stranputice svojih suvremenika.

Sami naši pesnici drže Jovana S. Popovića za oca Srpskoj drami i srpskoj komediji, a uz to stavljaju ga među najbolje naše lirske pesnike.

Mi smo mu, pored toga, duboko zahvalni za onaj žar kojim diše sproću srpske prošlosti, i za onaj klasični stih kojim oplakuje staru slavu na polju Kosovu. Pojezija Popovićeva nije lutala po starom svetu; njoj je bila dovoljna srpska istorija, i da pokaže svoju silu, i narodnu srpsku valjatnost!

Čitaoce Srbe podsećano neka pročitaju Popovićevu pesmu:

Srpski narod i njegova sudbina, pa će videti da nijedan pesnik, ni pre ni posle njega, nije tako silno, tako od srca jadio na grobu stare srpske slave!…

Davorje treba da je ručna knjiga onima koji se uče ljubiti, služiti, i proslavljavati otadžbinu svoju!…

Popović je bio srednjega stasa a slaba sastava, leva ruka bila mu je suha, jer se još u detinjstvu njegovu počela sušiti. Za to ga je otac hteo dati na berberski zanat, koji se i brzo uči, i lako radi. Ali Jovan, težeći za naukom, nije gledao ni na slabost svoga tela, ni na siromaštinu očine kese; nego je, učeći tuđu decu, sebe do kraja školovao i izobrazio!

Na peru je bio neobično lak, a na jeziku veoma oštar. To mu je svuda uvećavalo broj neprijatelja.

Pošto je štampao knjigu Kir-Janju, prozvali su ljudi njega Ćir-Janjom tako da ga, i danas u Beogradu, mnogi pamte samo pod tim imenom.

On je umro u Vršcu 26 februara 1856 godine.

Posle smrti njegove, ostali su mnogi rukopisi koje je žena njegova Lenka, prikrila, i nikome ih nije htela na ugled pokazati. A kad je, godine 1877, i ona umrla, onda su nađeni i, po sudskom nalogu, Matici Srpskoj, u Novom Sadu, poslana.

Ovo su ti rukopisi:

  1. Razni planovi od sačinjenja koja se kao odlomci smatrati mogu, niti su za pečatnju.
  2. Razna stihotvorenija za drugu čest Davorja koja se — počem se uredno dobro prepišu i dopune — pečatati mogu.
  3. Razna sočinenija za Stefana Popovića biv. episkopa vršačkoj protivu Rajačića, koja za sada izdavati bilo bi neumesno.
  4. Deana Damjanka, ili padenije bosanskog kraljevstva.
  5. Roman bez romana, čestica druga.
  6. Sedmostručni cvetak borećim se Grcima.
  7. Notizen ohne Titel
  8. Retorika.
  9. Sudbina jednog razuma, šaljiva igra, u tri dejstva.
  10. Rodoljubci, veselo pozorje, u pet dejstvija.
  11. Opšta znanja svakom Srbinu nužna.
  12. Laža i paralaža — prerađeno.
  13. Toržestvo Srbije.
  14. Simpatije i antipatije, parodija u dva dejstva.
  15. Skenderbeg.
  16. Volšebni magarac.
  17. Nezgodan muž.
  18. Džandrljiv muž.
  19. O građanskom pravu (nepotpuno).
  20. Spomen Stevanu Popoviću, bivšem vladici vršačkom od jednog prijatelja.
  21. Manuskript O srpskom stihotvoreniju.
  22. Manuskript Bračno more.
  23. Manuskript Lepo ime.
  24. Manuskript Miloš Obilić.
  25. Manuskript Računica ljudi.
  26. Manuskript Srb.
  27. Manuskript O povodu imena Nemanja.
  28. Manuskript Ein Bogen Selbstbiografie
  29. Manuskript Matica i povjestnica srpska.
  30. Manuskript Prevara za prevaru.
  31. Manuskript Dakle ne Srbi — već Servi!
  32. Manuskript Kritični pregledi u povestnici srpskoj.
  33. Manuskript O starim zakonima srpskim.
  34. Manuskript O našoj crkvi i zloupotreblenijama u njoj.
  35. Manuskript O rodosloviju Kneza Lazara.
  36. Manuskript Ne boji se svaka šuša Boga.
  37. Manuskript Karakteristika Kralja Stef. Dečanskog.
  38. Manuskript Povesnica srpskog naroda (odlomak).
  39. Manuskript Hilfsbuch fur Versemachen
  40. Manuskript „Spisateljstvo i ne“.
  41. Manuskript Verchiedene klaine Aufsaetze und Schraiben, meist ohne Anfang und ohne Ende.
  42. Manuskript Plan Manuskript „Maksim Crnojević“.
  43. Manuskript Manuscript ohne Titel.
  44. Manuskript Kako je Vinko Jozić postradao od zle žene.
  45. Manuskript Postanak srpskoga carstva.
  46. Manuskript „Samoubica“.
  47. Manuskript Slova Julija Cezara.
  48. Manuskript O teatru i teatralnim delima.
  49. Manuskript Simeun Milutinović.
  50. Manuskript Jezikoslovne krupnine.
  51. Manuskript „Rukavice“.
  52. Manuskript „Suze“.
  53. Manuskript Jezikoslovne sitnice.
  54. Manuskript Predgovor o slogomjeriju.
  55. Manuskript O nemanju.
  56. Manuskript Original advocaten Diplom n. 6. orig. Decrete.
  57. Manuskript Verna slika spisatelja J. S. Popovića.

Dopuna

Popović S. Jovan, koga su zvali i Sterija, po ocu mu Steriji, i Ćir-Janja, po njegovoj knjizi Ćir-Janji, pisao je 11 marta 1848 svom bratu Đoki iz Beograda pismo, u kom se ovako izražava:

„Moj popečitelj Aleksa Janković dao je rezignaciju za to što je povika na nas „Švabe“! Na njegovo mesto došao je Tenka. Meni se ovo menjanje popečitelja dosadilo, i s novim nerado služim. Zato sam dao ostavku“.

I dan Popovićeve smrti (26 februar 1856) potvrđen je protokolom umrlih; prema čemu otpadaju sva protivna tvrđenja.

Srpska Književna Zadruga preštampala je Davorje, pesme Jovana S. Popovića, među prvim svojim izdanjima 1892 godine.

  1. Jovan S. Popović rodio se je u kući, pod sadašnjim brojem 1858 na glavnoj pijaci. Tu je kuću njegov mlađi brat, Đorđe S. Popović, posle smrti roditelja, nešto nasledio a nešto otkupio: pa, mesto stare male, ozidao novu, dvokatnicu. A za spomen, što se u toj kući rodio brat mu Jovan S. Popović, uzidao je, s polja, mramornu ploču, pa kojoj piše: „U ovoj kući rodio se Jovan S. Popović, spisatelj srpski“.
    Đorđe S. Popović preminuo je, 18 oktobra 1870, bez poroda a testamentom svojim naredio je da žena njegova Jelena u kuću uživa do svoje smrti, posle čega će ta kuća biti zadužbina za pomoć srpskih đaka pravoslavne vere, koji se odaju na više nauke. Zadužbinom ovom rukovaće pravoslavna crkvena opština vršačka. ↩︎

više objava