Pomenik

Rakić Vićentije

Napisao je

Milan Đ. Milićević

u

Rakić Vićentije, rodio se u Zemunu, godine 1750, gde se i učio, oženio, i postao trgovac. Njemu je kršteno ime bilo Vasilije.

Ostavši udov, ode 18 avgusta 1785 u manastir Fenek, gde ga 9 aprila 1786 zakaluđeri iguman Sofronije Stefanović, nadenuvši mu ime Vićentije.

Godine 1786 juna 28, zađakoni ga u Karlovcima pakrački vladika Ćirilo Živković, a 5 jula, te iste godine, zapopi ga Stevan Stratimirović, koji je tada bio budimski vladika.

Rakić je neko vreme i u Šapcu služio kao sveštenik, i tu je složio u lepe, pobožne stihove Život Aleksija čoveka Božijega.

Godine 1796 januara 9, postao je iguman manastiru Feneku, a docnije, s kaluđerskih pletaka, bio je ponižen za proigumana.

Od godine 1799 do 1810, Rakić je bio u Trstu kao sveštenik pri crkvi Svetoga Spiridona.

Posle toga, došao je u Beograd, gde je učio mladiće koji su se spremali za sveštenički čin.

Za mojega detinjstva, življaše u selu Parcanima neki čiča Milisav Radojičić, zdrav i krepak starac, koji je u svoje vreme bio Rakićev učenik, i koji o svom učitelju pričaše kao o kakom ugodniku Božijem.

Godine 1813 jula 11, Vićentije Rakić napisao je uz koricu oktojihu velike beogradske crkve prilepio Tropar i Kondak, na glas 8-mi, u kojima se priziva milostivi Bog da zaštiti Srbiju od „drzosti vražije“1.

Posle propasti Srbije, Rakić se vratio u Fenek, gde je preminuo 29 marta 1818. Sahranjen je u grobnici, s leve strane, u ženskoj preprati.

Rakić je bio čovek veoma vredan: čitao je dan i noć. Služeći se izvorima grčkim i ruskim, sastavljao je propovedi i učio narod.

Knjige Vićentija Rakića, za koje sam mogao doznati, ovo su:

  1. Pravilo molebnoje ko presvetoj Bogorodici, i prepodnoj Paraskevi srpskoj, u Budimu, 1798;
  2. Istorija manastira Feneka, pisana u Trijestu 1798, a štampana u Budimu, 1799;
  3. Žertva Avramova, ili sobesedovanje grešnika s Bogomateriju, s grčkog, u Budimu, 1799; drugo izdanje, u Beču, 1833; treće, u Beogradu, 1835; četvrto , 1856; peto — 1863;
  4. Cvet dobrodetelji, s grčkog, u Budimu. 1800;
  5. Pravilo Sv. Spiridona, u Veneciji, 1802;
  6. Žitije svetago velikomučenika Jevstatija Plakide, i svetago Spiridona čudotvorca, u stihovima, u Budimu, 1803;
  7. Žitije prekrasnoga Josifa, u stihovima, u Veneciji, 1804:
  8. Istorija o razorenju Jerusalima, i o vzjatiji Konstantinopolja, u Veneciji, 1804;
  9. Ljestvica, imuštaja pedeset stepenej, u Veneciji, 1808;
  10. Čudesa presvetija Bogorodici, s grčkog, pisano u Trstu, štampano u Veneciji, 1808;
  11. Žitije Vasilija Velikago, u stihovima, u Veneciji, 1808;
  12. Propovedi za nedelje i praznike, u Veneciji, 1809;
  13. Besedovnik iliričesko-italijanski, u Mlecima, 1810;
  14. Beseda o duvanu, u Veneciji, 1810;
  15. Žitije Stevana Prvovenčanoga, u stihovima, napisano u Šapcu 1791, a štampano u Budimu, 1813.
  16. Pesan istoriska o žitiju Aleksija čeloveka Božija, u stihovima, u Beogradu, 1835.

Svi njegovi spisi, u svoje vreme, čitali su se rado, i bili su snažna pomoć osećanju religioznom i ljubavi prema narodu i otadžbina.

Bog da ga prosti!

  1. M. Đ. Milićevića Časovi odmora 1. 16. ↩︎

više objava