Atanacković Bogoboje rodio se u Baji, 1826.
Kršteno ime bilo mu je Timotije, pa se sam nazvao Bogoboje.
Burne dane narodnoga pokreta 1848 i 1849 Atanacković je preveo putujući po Italiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj, i Engleskoj.
Po svršetku škola, postao je u mestu svoga rođenja advokat i opštinski savetnik.
Od Atanackovića srpska književnost ima ove spise:
- Darak Srpkinji: novela, u dve sveske: prva u Budimu, 1815, i druga u Subotici, 1846.
- Pupoljci: romani, novele, pripovetke, drame, i druge zabavne stvari. Sveska prva, u Beču, 1851, sveska druga, u N. Sadu, 1852.
- Knjige za dobre celji. U Novom Sadu, 1852.
Posle Milovana Vidakovića, Bogoje Atanacković je prvi koji je romantičnoj književnosti u nas dao novi pokret i život.
Atanacković je umro 28 avgusta 1858, u Baji.
Bio je čovek neobično ljubazan i blag po naravi, a i kao advokat na vrlo dobru glasu.
Dopuna
Kad je Atanacković bio u šestom razredu gimnazije u Baji, zaljubio se bio u devojku Madžaricu, i napisao joj ljubavno pismo. To pismo ne ode devojci, nego dođe u ruke ocu devojačkom, koji ga odnese direktoru gimnazije. Ovaj pritegne Bogoboja na odgovor, ali ovom, u nevolji, padne na um spasovna misao: drsko rekne direktoru, da to nije ništa za prekor, jer je to pismo iz jedne njegove pripovetke, koju je pisao po svojoj uobrazilji tek radi vežbanja u pismenim sastavima!
Direktor zatraži pripovetku da vidi, i da se uveri: je li istina što govori đak?
I Bogoboje za noć skrpi nekakvu pripovetku, u kojoj otvori mesto i onom pismu. Pripovetku drugi dan preda direktoru, i izbavi se od kazne, ali se tim slučajem uputi u noveliste!
Ovo je sam Atanacković pričao Đorđu Popoviću potonjem uredniku Danice a Popović meni.