Barjaktar Jova, sin Petra Sarajlije, ostavio je kuću i roditelje u Sarajevu, došao u Srbiju, stao u vojsku, i, u šancu na Ponikvama, iznad Užica, postao barjaktar, te mu je, od te časti, ostalo posle i ime Barjaktar Jova.
Bijući se, jednom, s Turcima, Jova uhvati živa Turčina mladića, pa ga ne htene pogubiti, nego ga dovede na poklon svom vojvodi Dimitriju Kujundžiji.
— Ne ću roba! odgovori mu vojvoda: — dok je meni takih junaka, imaću robova kad god zaželim! Nego ga zadrži sebi!
Onda Jova pusti Turčina, onako s oružjem, da ide slobodno kud hoće; još mu da dva cekina za trošak, rekavši:
— Mi smo, more, emšerije; treba da praštamo jedan drugome!
Šta je dalje bilo od ovoga plemenita junaka, nisam mogao doznati.