Filipović Đuka, knez lepenički, rodio se u selu Jagnjilu, u nahiji kragujevačkoj.
Đuka je bio knez još za Turaka. U njegovih potomaka čuva se danas prsten na kome piše „Oborknez Đuka 1801.“
Priča se da je Đuka, kao knez, dao Turcima 2000 dukata da mu ne dolaze u knežinu. Turci su novce primili, pa posle toga još više navalili na lepeničku knežinu kao gusenica na list.
Tada se Đuka dogovori s Karađorđem i Stanojem Glavašem da se dignu protiv Turaka.
Kad je ustanak (1804) buknuo, Knez Đuka je stao u prve redove narodnih vođa. Pod njim su bili i odlikovali se ovi:
- Dimitrije Parezan, kapetan, koga valja videti pod njegovim prezimenom;
- Ilija Bimbaša, iz Kragujevca, koji je poginuo pa Banji;
- Sava Bimbaša, iz Trnave, poginuli na Bukorovcu;
- Đorđe iz Komarica, čestit borac, poginuli na Jagodini;
- Gavra Buljubaša, iz Kragujevca, i
- Uroš Novković, iz Žabara.
Ova poslednja dvojica hrabro su se borila u bitkama, pa su oba umrla kod svojih kuća.
Godine 1813, Knez Đuka nije bežao nikuda nego se je predao sili, i Turci su ga ostavili u vlasti, kao kneza lepeničkoga.
Godine 1815, muselim kragujevački, čuvši za neko vrenje u nahiji rudničkoj, dozove Kneza Đuku u Kragujevac, pa ga zadrža kao taoca. Ali lepeničani, i ako su na taj način ostali bez vođa, ustanu na Turke, i za vođa uzmu Gazda-Petra Topalovića iz Grbica. S ovih vođem, i s braćom gružanima, oni opkole Kragujevac.
Turci kragujevčani, posle nekoliko dana odupiranja, jedne noći ostave Kragujevac i pobegnu k Jagodini, poteravši sa sobom i Kneza Đuku. A kad Srbi opaze da su Turci pobegli, pojure za njima, i stignu i napadnu ih blizu Taborišta: tada Turci Kneza Đuku svega iscepaju noževima, i izgaze konjma pa ga, tako ojađena, ostave na putu.
Od tih rana i uboja, Đuka se je nekako izvidao i, kad je 1815 Marašli-Ali-paša išao iz Ćuprije u Beograd s vojskom, onda su ga, po naredbi Kneza Miloša, Vujica Vulićević, Prota Nenadović i Đuka Filipović propraćali kroz Šumadiju do Beograda.
Knez Đuka je umro u Jagnjilu, gde se je i rodio. Na njegovu grobu ima samo ovo zapisano:
„Knez Đuka 1818.“
Knez Đuka je imao, kažu, veliko imanje u Kragujevcu; ona livada gde je danas kragujevačka železnička stanica, vele da je bila čair Kneza Đuke.
U potomaka Knez-Đukinih danas se nalaze ove stvari:
- Prsten sa zapisom koji je napred pomenut;
- Mali vrlo fini sa srebrnim koricama nožić koji je Đuki poklonio Hajduk-Veljko;
- Veliki nož s dugačkim turskim zapisom;
- Sablja koja je, po pričanju, na Karanovcu 1805 odsekla glavu Zguri Mehmed-Agi; i
- Mala ikonica Sv. Bogorodice koju je Đuka nosio kad je u rat išao.
Sve ove stvari bile bi nakit za srpski narodni muzej u Beogradu.
Knez Đuka je bio čovek srednjega rasta, brkat, i gustih sastavljenih obrva.