Gagić Janko rodio se u selu Boleču, kraj druma Carigradskog, 3 časa od Beograda. I on je jedan od onih Srba koji su, po želji Mustaj-Pašinoj, vojevali protiv Pazvandžije. U toj vojsci Gagić je bio buljubaša.
Kad su se Dahije spremale da seku knezove, i druge odabranije ljude u Srbiji, Janko je bio jedan između prvih kojima se spremala osvetnička sablja. Ali, kad turska potera dođe u Boleč, da dahijsku volju izvrši, Gagić je oseti i pobegne u čestu.
Turci, ne našavši njega doma, uhvate mu sinčića, dete od 15—16 godina, i povedu u Beograd. Gagić je, lugom, kraj druma, išao i osluškivao šta govore Turci? Na jednoj ćuprijici oni se ustave, i reknu tu da poseku dete, kad oca nisu uhvatili,
— Ako je vera, Turci! vikne iz luga Gagić: — da ćete pustiti dete, ja ću vam se predati sam?
— Tvrda je vera, odgovore radosni Turci: — dete ćemo pustiti, a tebi kako bude!…
Gagić iziđe iz luga i položi oružje. Turci mu sina puste, a njega poseku tu na mestu.
Slava ovakom srcu očinskom i junačkom!