Gučanin Milutin (Ilić), prota dragačevski, rodio se u selu Guči, 1739 godine.
Protini preci, doseljeni iz Hercegovine, zvali su se Radešići. To je bilo, veli priča, pre kosovskoga boja. Posle Kosova pak, nakon mnogo vremena, živeo je u Guči neki knez Đuđa iz roda tih Radešića. Kalo knez seoski, Đuđa je zbirao od svojih seljaka porezu, i predavao je Turcima, te ovi nikad nisu dolazili u selo Guču.
Jednom, pošto je Đuđa bio pokupio i predao porez, udare Turci na selo Guču. Đuđa im se odupre, ali u tom boju pogine, i Turci, iza toga, dođu njegovoj kući, pa mu sve iseku, porobe, popale, i odu. Samo dvoje muške dece, Đerman i Đerasim, nekako se skriju od Turaka, i ostanu živi, a srećnim slučajem ostane u životu i majka njihova, koja se nije desila doma, kad su Turci kuću porobili.
Sin ovoga Đerasima zvao se je Ilija, a ovoga Ilije sin je Milutin Ilić, prota dragačevski, koji se je obično zvao Prota Gučanin, po selu Guči, u kom je sedeo.
Prota Milutin, čovek u godinama, a od tako stare i čuvene porodice, bio je veoma uvažen još do ustanka 1804. Petar Jokić voli: „Protu Gučanina slušala je njegova nahija kao Svetog Kralja!“
Ima jedna pesma koja kazuje kako je Prota Milutin, treći dan Trojica, 1806, na selu Lopašu, u Dragačevu, sreo Sarajavskog Ord-Agu, razbio ga, i glavu mu odsekao.1
U prvo vreme, Prota Milutin je bilo pod vrhovnom komandom vojvode Milana Obrenovića, a u Dragačevu je sam upravljao.
Godine 1811, dana mu je vojvodska diploma kojom su pod njegovu vlast stavljena ova dragačevska sela: 1. Guča, 2. Rogača, 3. Osok, 4. Markovica, 5. Kojić, 6. Tijanje, 7. Turica, 8. Iritari (Rti?), 9. Dučelovići, 10. Tučkovo, 11. Dren, 12. Čučanik, 13. Negrišori, 14 Lisica, 15. Provo, 16. Pilatović, 17. Kapica, 18. Požega, 19. Bakionica, 20. Prijanović, 21. Lopaš, 22. Kravarica Donja, 23. Kravarica Gornja, 24. Virovo, 25. Cerovo, 26. Trešnjevica, i 27. Mirosaljci.
Tim ćeš selima komandirati, veli se u nastavi od 11 januara 1811, i račune od svašta davati, a u dogovoru s gospodarom Novakom, i s Milićem Radovićem. Da izberete od nahije dva ili tri kmeta za sudije u magistratu, u Karanovcu, i koje izberete, da pošljete u Sovet da se pouče, kako će postupati.
Četiri mezulane (pošte) da uredite; jednu u Karanovcu, drugu u Trsteniku, treću u Guči, a četvrtu u Požezi. Svakoj mezulani da kupite po četiri konja, i da pogodite po tri momka. Trošak za to da razrežete na nahiju.
Vi, vojvode, da uredite u svakom selu kneza seoskoga, koji će, sa selom, ograditi koševe i ambare za desetke, i vama račun davati.
Vi starešine da se ne mešate u sveštenički i duhovnički čin, kojim imade Mitropolit da sudi.
Vi starešine gde se koji na sud pozove, odmah onomu da idete, a mlađe gde koji što učini, pohara, ili ubije da ga imate uhvatiti i sudu predati. Kom magistrat ne može presuditi slaće ga u Sovet.
Osobito za svašta da javljate Sovetu i nama, kako za zdo tako i za dobro.
Što se kom opredeli onim da bude zadovoljan!
Najposle se naređuje „da se od nahije pošalje 10 tobdžija i 5 dobošara, na nauku u Beograd.
Svaki od svoje knežine glave da prepišete, i nama da javite.
Od municije, svaka tri meseca, Sovetu račun da dajete!
Kako je Prota već bio čovek star i slab, Karađorđe je odredio sina Protina Đoku, za jednoga vojvodu dragačevskog. I na Đokino ime više puta je pisano od voždove strane u Dragačevo. Tako, na priliku, jedan put mu se piše, da ne dira u tuđe njive i livade, da od zemalja koje su bile turske, uzme sebi samo jednu dobru livadu, a sve druge turske baštine da ostavi sirotinji; drugi put — da hvata hajduke, i da steže jatake, a ako ne će, izgubiće starešinstvo; treći put — da od doseljenih Hercegovaca ne traži poreza, ni kuluka: oni će to davati svojemu vojvodi Đolu; četvrti put — da ide s 300 momaka u Beograd, da čuva grad, itd.
Nesrećne godine 1813, Prota Gučanin, star i bolan, niti je bežao iz otadžbine, niti se je predavao Turcima, nego se je sklanjao po šumama i manastirima, dokle ga i smrt ne ugrabi, 14 januara 1814, u Manastiru Sv. Trojici, u Ovčaru, gde je i ukopan.
Danas se još može pročitati, s desne strane crkve, na beloj ploči ovo:
„Zde počivajet rab Božji Prota Milutin Ilić ot sela Guče. Januara 14, leta 1814.“
Sin pak protin, vojvoda Đoka Protić, predao se je Turcima, pa je, posle, živeo mirno kod svoje kuće, u Guči.
Kad je, godine 1815, buknuo takovski ustanak, Turci čačanski domame Đoku Protića u Čačak, pa ga zadrže kao taoca za mir u Dragačevu. A kad Đaja-Paša pogibe, i kad njegova vojska, ostavljajući Čačak, pobeže preko Dragačeva ka Senici, ona povede i Đoku Protića sa sobom. Na tom putu, tu su vojsku srpske čete često napadale, i Marko Štitarac nije je ostavio čak do Javora.
Primaknuvši se k Senici, i osećajući da ih već Srbi više ne gone, Turci veseloga taoca Đoku Protića poseku na jednom ogumku, kod reke Vape, pa ga ostave, da ga kljuju orli i gavrani.2
Tako je svršio svoj život dragačevski vojvoda, sin Prote Gučanina, Đoka Protić!…