Lešjanin Miloje rodio se u selu Lešju, pod brdom Babom, 16 novembra 1830, od oca Stojana i matere Mare.
Miloje je svršio osnovnu školu u Ćupriji, kud mu je otac, kao nahiski starešina, bio prešao iz Lešja.
Iz Ćuprije je došao u Beograd, gde je svršio gimnaziju i Licej, pa je, godine 1849, otišao u Hajdelberg, da nastavi svoje školovanje.
u Nemačkoj je proveo tri godine, slušajući državne nauke u Hajdelbergu i u Berlinu. Posle toga, ode u Pariz, gde je ostao dve godine i po. Iz Pariza je prelazio u Englesku, pa se odonuda vratio u otadžbinu.
Miloje je počeo služiti u ministarstvu unutrašnjih poslova, pa je, posle, otišao u Carigrad za sekretara srpskoj onamošnjoj agenciji.
Godine 1858, vratio se u Beograd za sekretara ministarstvu spoljnih poslova. Odmah za tim postao je načelnik unutrašnjeg odeljenja kneževe kancelarije, gde je bio uz Kneza Miloša do kneževe smrti (14 septembra 1860).
U početku novembra 1860, Miloje je, po svojoj želji, postavljen za načelnika spoljašnjeg odeljenja kneževe kancelarije, i u tom zvanju ostao je do smrti.
Miloje je bio čovek stasit, lep, smeđe kose i brkova, koji behu tanki i uvek marljivo držani.
Sva figura njegova bila je neka mila pojava, koja je nosila dušu vedru, čistu, otvorenu, punu dobrote i inteligencije.
Za to ga je svak voleo i uvažavao.
Da je Miloje imao dužega veka, mogao je biti od velike koristi Srbiji, naročito u poslovima s tuđim državama. On je za ono kratko vreme, u dva maha, slan u Crnu Goru, a posle bombardanja Beograda, izvršio je, po poruci srpske vlade, jednu misiju u Parizu i još u nekim prestonicama jevropskim.
Miloje je mnogo pisao u oblasti administrativne politike, a od toga štampano mu je samo:
- Recenzija na Tkalčevo Državno Pravo Srbije, koja je izašla u Srpskom Dnevniku, 1858. i
- Državna služba i državne sluge, u Beču, 1859.
Na toj se knjižici nije potpisao, a nju je ondašnja štampa jako hvalila.
I današnji Zakon o činovnicima građanskoga reda prvobitno je delo Miloja Lešjanina, pa je, docnije, menjan i dopunjavan.
Na neko vreme pred smrt, gađajući nišan, povredio je zenicu svome desnom oku. Od toga je, posle velikih bolova, teških operacija, i svakojakih muka, ostao slep u desno oko.
Jamačno su te strašne muke naudile inače zdravu Milojevu telu te je pao u tešku bolest od koje se nije ni digao.
Miloje Lešjanin umro je u Beogradu 13 aprila 1867 godine, i saranjen je kod Markove crkve, s južne strane one humke na kojoj je, 1830 godine, pročitan sultanski hatišerif.
Na grobu mu je krasan spomenik s ovim zapisom:
MILOJE LEŠJANIN
ROĐEN 1830
☦
1867
A povrh toga, u uvijenoj traci, izrezana je francuska poslovica koju je pokojnik vrlo često govorio, i koja glasi:
Fait que doit, advienne que pourrait (Radi što si dužan raditi, pa što bude neka bude).