Matić Petar, rodio se u Ležimiru, u Sremu, 27 juna 1797.
Učio se je u mestu rođenja; gimnaziju je svršio u Karlovcima, filosofiju u Pešti, a prava u Beču. U naukama je, u opće, bio veliki ustalac; 21-ve svoje godine, položio je, u Pešti, doktorat u filosofiji.
Svršivši prava u Beču, najviše se nalazio oko Davidovića, pomažući mu pisati novine koje je, posle Davidovićeva odlaska u Srbiju, za dve godine sam izdavao.
Uređujući te novine, spremio je i „Dafnisa“, i preveo „Gesnerove idile“, koje su obe knjige u Beču i štampane.
Iza toga je ušao u austrisku državnu službu, i bivao je sindikus u Kostajnici, Belovaru, i u Petrinji. Za to vreme, prilagao je mnoge sastavke, ponajviše vesele i zabavne, u Srpski Letopis.
Kad mu bolest ulozi stane dosađivati, penzionira se. Kao penzionar, živeo je u Petrinji, Mitrovici, Binguli, i, najposle, u Šidu, gde je i preminuo 12 februara 1860.
Matić se je, do poslednje svoje starosti, bavio književnih poslovima, i više je članaka napisao u Sedmici.
U Karlovcima je izdao kritiku o prevodu Psaltira.
Posle smrti, ostali su njegovi ovi rukopisi:
- Srpska gramatika;
- Srpska istorija;
- Tolkovanje tuđih reči u sv. pismu;
- Tolkovanje tuđih reči u srpskom jeziku;
- Ortografija.
Sve te svoje rukopise poklonio je karlovačkoj biblioteci. Njega je oplakao, u Danici br. 3., Miloš Svetić.