Nićifor, kalenićski iguman, zna se da je bio čovek književan, tojest, čitao je stare srbulje, sabirao ih sa svih strana u Kalenić, prepisivao ih, jer je rukopis imao osobito lep, i njima se oduševljavao za sudbinu zlokobnoga naroda svoga.
U svakom ustanku, on je leteo u redove boraca, pa je, s toga, i Hadži-Prodanovu bunu jedva dočekao. Buna ta ne uspe, i Turci grunu u Levač. Nićifor, u strahu, da Turci ne bi pohvatali i spise koji ga jako terete, pobaca u jednu hlebnu peć veliku količinu starih knjiga, povelja, hrisovulja, i drugih zapisnika! Ali ga ni to ne spase. Turci ga uhvate, dovedu u Beograd, i tu, zajedno s drugim Srbima, pogube, pa mu glavu nabiju na kolac na bivšoj Stambol-kapiji.
To se dogodilo na kraju godine 1814.
Slava mučeniku!