Nikolić Jovan, rodio se godine 1805, u selu Vranjevu, blizu Bečeja, gde mu je otac bio učitelj.
Osnovnu školu svršio je u mestu svoga rođenja, a gimnaziju i filosofiju u Segedinu.
U Srbiju je prešao 1827, i bio je, najpre, učitelj u osnovnoj školi. Docnije je prešao u savet, u državnu službu, otkuda ga je uzeo Knez Miloš za sekretara svoje kancelarije, i posle je postao sekretar popečiteljstvu unutrašnjih dela, pa i načelnik u tome popečiteljstvu do 1842.
Kad se je, godine 1840, narod, došavši u Topčider na skupštinu, bio pobunio, Nikolić je stao na neko bure, i besedio je tako živo, da je ljude utišao.
S odlaskom Kneza Mihaila, i Nikolić je ostavio Srbiju, ali se je, na skoro, vratio, i 1847 postao je profesor u Negotinu, gde je i preminuo, 17 maja 1853.
Na grobu mu je ploča od crvenog mramora s ovim zapisom: „Grob Jove Nikolića, do 1842 načelnika popečiteljstva vn. dela; od 1847 upravitelja polugimnazije negotinske, koji je kao takovi, 17 maja 1853, u 48 godini života svoga, preminuo. Žena njegova Savka, sinovi Tihomilj i Vladimir, i kćeri Draginja i Bosiljka postaviše mu ovaj kamen“.
Od Jovana Nikolića imamo:
- Zlatni izvor domostroiteljstva, ili londonski familijarni recepti, i novoizobretene tajne prirode, u Beogradu, 1833, i
- Narodni srpski oglasitelj, za godinu 1841.
Ovo poslednje je kao neki šematizam, u kom su imena svih ondašnjih kmetova u Srbiji.
Kažu da je nešto ostavio i u rukopisu, ali se ne zna šta je, ni u koga je.