Obrenović Milan (Milošev), drugi knez od te loze, rodio se u Kragujevcu, 7 oktobra 1819, od oca, Kneza Miloša, i matere, Kneginje Ljubice.
Milan je proveo detinjstvo i mladost u Kragujevcu, Požarevcu, i u Beogradu, većinom uz majku svoju, Kneginju Ljubicu.
Učio se je doma, kao i mlađi mu brat, Knez Mihailo.
U manastiru Kaleniću ima zapis koji kazuje da je Knez Miloš „s blagovernim sinom i naslednikom Milanom obnovio manastir 1823“.
A u manastiru Vraćevšnici Vujić je, 1826, gledao sliku toga manastira, štampanu još 1820, juna 25, i ktitor je tome poslu bio „Mladi Gospodar Milan Obrenović1“.
Godine 1839, juna 1, kad Knez Miloš ostavi presto i Srbiju, za Kneza Srbiji, po naslednom pravu, proglašen bi stariji Milošev sin, „Knez Milan Milošev Obrenović Drugi“.
Ali je Milan tada već ležao na samrtnoj postelji. Bolujući od teške suhe bolesti, novi Knez nije potpisao ni jednoga vladalačkoga pisma; čak kažu da nije znao ni da je otac njegov ostavio Srbiju, i da je kneževska vlast prešla na njega.
Knez Milan je preminuo 26 juna 1839, u onoj kući ispod velike crkve gde je sada kasacioni sud.
Kneginja Ljubica, majka njegova, kad joj je sin izdahnuo, zatvorila se u sobu kod njega mrtva, te ga je sa sveštenikom Hadži-Jevtom, i svastikom Pere Dukića, Tonom, okupala, obukla, i spremila.
Uredivši sve kako treba po običaju, sela je te se sama očešljala i obukla kako priliči majci u žalosti, pa je tek tada, zapevkom u kući, oglasila smrt sina svoga, i razaslala da se javi starešinama, i da se varoši oglasi zvonima.
Knez Milan je sahranjen u palilulskoj crkvi, u Beogradu, na desnoj strani, blizu zapadnih vrata. Na grobu mu je mali spomenik od bela mramora sa srpskim grbom i ovim zapisom: „Knjazu Srpskom Milanu M. Obrenoviću II., rođenomu 7 oktobra 1819 god. a 26 juna 1839 usnuvšemu, postavi ovaj spomenik njegov brat Knjaz Mihailo, 18572“.