Petrović Avakum, rodio se u selu Rožancima, u beogradskom okrugu, oko godine 1784.
Kršteno ime bilo mu je Avram, pa je u kaluđerstvu nazvan Avakum.
Avakum se je počeo školovati u Rožancima, u svoga strica Popa Radivoja, koga je, docnije, kod Careve Ćuprije u Topčideru, ubio Turčin Mehmed Mutapović.
Iz Rožanaca Avakum je otišao u Bogovađu, gde se je, u svojoj 18 godini, pokaluđerio.
Godine 1811, u Bogovađa je bio iguman Mojsije, a Avakum samo jeromonah.
Za Karađorđeva doba, ne viđamo nigde igumana Avakuma, ni na bojnim poljima, niti na skupštinama; ali je sva prilika da je on učestvovao u svoj onoj patriotskoj radnji; jer otkuda bi se za drugi ustanak javio ovako pripravan poslenik, da nije ranije išao u onu školu dužnosti i otačastvoljublja?
Prvoga proleća, po propasti Srbije 1813, na ime 21 aprila 1814, nekolike bivše starešine narodne sastaše se u manastiru Blagoveštenju, u Rudniku, i tu napisaše molbenicu ruskome caru, da bi se zauzeo kod Porta za Srbe. Tu molbenicu sastavio je Sima Milutinović Sarajlija. A na tom sastanku bio je, pored drugih, i bogovađski iguman Avakum Petrović.
Docnije, pošto je prošlo leto i nastala zima, Avakum se nađe sa Simom u valjevskoga vladike Dionisija Halauka, i kaže mu na samo:
— Od one molbenice, ne će biti ništa: nego ti, moj Simo, gledaj kako te se izmakni odavde u narod, k meni u manastir. Pa ćemo svu zimu loviti lisice, a kad dren ocveta, počećemo Turke, ako Bog da!…
Još docnije, meseca januara 1815, na podrumu Popa Ranka Dmitrovića iz Rudovaca, koji je igumanu Avakumu bio brat od ujaka, sastanu se: Arsenije Lomo, Lazar Mutap, Milić Drinčić, Nikola Katić, Milutin Garašanin, Toma Vučić Perišić, i još njih do 60 na broj. Tu se dogovore za novi ustanak, I njih tu, pod vedrim nebom, na Svetom Jevanđelju, zakune iguman Avakum Petrović!…
Kad je, posle toga, drugi ustanak buknuo, Avakum je, po svojoj reči, odista pohitao da lovi Turke, i osobito je osokolio u onom boju na Jelici, gde su Turci, uzmičući od Čačka, onako ljuto stradali.
Kad se rat svršio, Avakum se je vratio u Bogovađu, i nastavio moliti se Bogu, za mir svemu svetu.
Avakum je umro u manastiru Bogovađi oko godine 1827. Razboleo se na prečac, i, posle 2—3 dana bolovanja, preminuo je. Dok je bolovao, mnogo je povraćao, i žalio je da ga je otrovala nekakva baba antugom, koju mu je davala da pije leka radi.
Avakum je bio čovek krupan, visok, crnomanjast, crne i guste brade koja mu je spadala do pojasa. Sahranjen je pored stare crkve u Bogovađi, s desne strane, do duvara. Kad je građena nova crkva, onda je Mateja Selenić iz Pepeljevca, kom je Avakum kumovao, izvadio kosti Avakumove i premestio ih u drugu grobnicu, pod tuđu ploču, opet do crkve1.
Avakumu je staro prezime Jeremić; i pod tim su i danas znani njegovi rođaci u Rožancima. On se zvao Petrović, po svome ocu Petru, a sinovca svoga Đurđa, koga je učio ni vaspitavao, zakleo je, da se preziva Avakumović. Sinovac ga je poslušao, i, preminuvši u Beogradu, ostavio je svojima sinovima prezime Avakumović.
- G. Ljub. Molerović, po kazivanju Čiča-Vase Žujovića, oca valjevskoga prote Radojice, veli da je Iguman Avakum sahranjen na samim vratima današnje crkve, gde je pre bila stara crkva. Ovaj je Vasa bio đak u Igumana Avakuma, i sad mu ima 85 godina (1887). ↩︎