Podrugović Tešan, rodio se u selu Kazancima, u Gacku, u Hercegovini. Po ocu se zvao Gavrilović, pa su ga Podrugom i Podrugovićem prozvali za to, što je bio vrlo veliki, to jest za po drugoga čoveka!
U početku 1815, našao ga je Vuk u Karlovcima, u najvećem siromaštvu, gde u ritu seče trsku, i na leđima donosi u varoš, te prodaje, i od toga se hrani.
Doznavši da Podrugović zna mnoge lepe pesme, Vuk mu da na dan koliko je mogao živeti, pa počne od njega slušati pesme, i prepisivati ih.
Od njega je, kako sam veli, prepisao ove pesme:
- Pošetala Hajka Atlagića.
- Kad se ženi srpski car Stjepane.
- Uranio starac kaluđere.
- Poranile tri srpske vojvode.
- Ili grmi il’ se zemlja trese?
- Car Lazare sjede za večeru.
- Sjede Marko za večeru s majkom.
- Rano rani Turkinja djevojka.
- Pita majka Kraljevića Marka.
- Kulu gradi Crni Arapine.
- Vino pije Musa Arbanasa.
- Slavu slavi Kraljeviću Marku.
- Kad se ženi Smederevac Đuro.
- Zaprosio Popović Stojane.
- Pošetao od Budima Kralju.
- Vino nije Novak i Radivoj.
- Još od zore ni pomena nema.
- Vino pije od Janoka Kralju.
- Knjigu piše Novljanin Alija.
- Još zorica ne zabijeljela.
- Kad se ženi Rimljanin Alija.
- Vino piju mladi Crnogorci.
U oči Cveti, 1815, uzme ga Vuk u kola i ode s njim u manastir Šišatovac, misleći da tu, kod svoga prijatelja L. Mušickoga, posedi duže, i pesama prepiše više. Ali dođe glas da se u Srbiji digla nova buna na Turke, a Podrugoviću, veli Vuk, kao da uđe sto šiljaka pod kožu, i hoće odmah da ide da se bije s Turcima. Jedva ga Vuk toliko zadrži da prepiše nekolike od onih pesama koje mu je, idući iz Karlovaca, putem kazivao.
Sad ga metne u kola, doveze do Mitrovice, i isprati ga u Srbiju.
Kad se Srbi, u jesen te godine, izmire s Turcima, Podrugović ode u Bosnu. Provrljavši koje kuda, po svom pređašnjem običaju, sastavi nekoliko konja, i namesti se negde u nahiji srebrničkoj da živi kao kiridžija.
Ne prođe mnogo, a on se posvađa s nekim Turcima koji ga, pošto ih je bilo nekoliko, isprebijaju tako da je od uboja umro.
Podrugoviću nije bilo više od 40 godina, kad je Vuk od njega prepisivao pesme.
Pre toga je hajdukovao. Bio je vrlo pametan i, kao hajduk, pošten čovek. Vrlo je rado pričao i kazivao koje šta veselo i šaljivo, a pri tom se nije nikad smejao, nego je uvek bio kao malo namršten. On je znao još, najmanje, sto junačkih pesama.
Vuk dodaje da nije dotle poznavao ni jednoga čoveka koji on pesme znao tako kao Podrugović. Njegova je, veli, svaka pesma dobra, jer je on pesme razumevao i osećao, i mislio je šta govori.