Pop Filip (Petrović)

Pop Filip (Petrović)¹, rodio se u selu Gornjoj Brezovi, kod Studenice, 1775. Docnije je ostavio mesto rođenja, i preselio se u selo Trnavu, blizu Čačka, gde je živeo do smrti.

Popa Filipa, kao borca za otadžbinu, vidimo prvi put 1806, kad je ono Karađorđe bio poslao na Pazar Kapetana Radiča, i svojega vernoga barjaktara, Tanaska Rajića, potonjega Leonidu srpskog.

Tada je Pop Filip živo navaljivao da se i studeničani pridruže k ustanicima iz Šumadije, i da se puste u borbu s Turcima, ma da su ovi bili jači i brojem i vojnom opremom.

I studeničani su ga poslušali. Prvi boj imali su na reci Deževi gde su, nekad, bili Nemanjini dvori. Boj je taj bio dug i krvav. Trajao je od jutra do večera. Pred veče, Turcima stigne iz Pazara pomoć, te oni, tako ojačani, potisnu Srbe, i raspu ih. U tom boju, među drugom braćom, slavno je poginuo i vojvoda Đura, pod kojim je bila podgorska nahija!

Na žalost, o Popu Filipu, posle toga boja, ne nalazimo ništa. Vladika Janićije, na jednom mestu, veli da se je Pop Filip odlikovao u bojevima:

• Na Podgoru² i Koštanskom Polju³,
• I na Stolu, i temnićskom boju.

Tek godine 1815, u drugom ustanku, Pop Filip se javlja odmah u početku, da ga na skoro opet nestane.

Tako je Knez Miloš, odmah posle takovske odluke, poslao Popa Filipa u jagodinsku nahiju da diže Srbe na Turke, i da ustanike uredi.

S takim ovlašćenjem, Pop Filip je oglasio Kneza Iliju Vukomanovića iz Sabante, za glavnoga upravnika svemu tom pokretu, a vojnim radnjama, pod njime, upravljao je Mileta Radojković, iz Katuna.

Svršivši taj posao, Pop Filip se je vratio Knezu Milošu, te mu kazao što je uradio. Posle toga ne viđamo ga ni u bojevima, niti na narodnim skupštinama.

Pop Filip je poginuo u svojoj kući o Sv. Luci, svom krsnom imenu, 18 oktobra 1820, na ovaj način: nekom Tomi Paunoviću iz Goričana okine se puška, i prebije desnu ruku Popu Filipu, od čega on umre. Onda je razglašeno da se je Tomi sama puška okinula, te ga je ubio nehotice, ali se je u isto vreme zuckalo i to: da je Toma ubio Popa Filipa po nečijem nagovoru.

Gde je ovde istina, zasad se još ne može znati: vreme će, zar, i s ovoga dela skinuti zastorak kojim je pokriveno!

Pop Filip je ukopan kod trnavske crkve, baš do južnih vrata. Na grobu mu je bela ploča s krstom, a bez ikakva zapisa.

Dok je popovao, imao je običaj, kad ide na konju u mesto gde nema sena, nositi u terćijama bremence sena; nosio je i svoj saplak, iz koga je svakad pio vodu, i drugo piće — čemu je kad bilo vreme i prilika.

---

1. Ovaj čovek se svuda pominje kao Pop Filip, bez prezimena. Samo u Milutinovića Istoriji (str. 210) kaže mu se prezime Petrović. Za to sam ga onde stavio pod ime, pod kojim je bio čuveniji. ↩︎
2. Podgor se zove predeo od mesta Borji, na našoj granici, uz reku Rašku, pokraj Novog Pazara do Sopoćana, odakle dolazi reka Raška, pa odatle preseca pravo pokraj Seničkog polja na Grmičak, u od Grmička niz reku Deževu, u Rašku. To se zove Podgor, u kom ima 140 sela i zaselaka; tu su Đurđevi Stupovi, tu je Stari Pazar, i druga mesta. ↩︎
3. Koštansko Polje je u nahiji novopazarskoj, 4 časa od Pazara, a 6 časova od Raške, idući preko Đurđevih Stupova, a kad bi se išlo, preko Nova Pazara, 7 časova. Koštansko je polje na putu iz Sjenice u Peć; malo je bliže k Sjenici nego k Peći. Karađorđe, kad je udarao na Pazar, došao je iz Sjenice preko Koštanskoga Polja, gde je noćio, i svoju vojsku sačekao, pa odatle grunuo na Novi Pazar, i pola ga zapalio.
   O postanju toga imena različno se govori: jedni vele da je tu bila koštanova (kestenova) kora; a drugi — da je Vasojević Steva na tom polju igrao košiju. ↩︎