Rakić Mita

Rakić Mita, književnik, rodio se 15 oktobra 1846, u selu Mionici u valjevskoj Kolubari, od oca Jevrema i matere Marte.

Osnovnu školu učio je u Mionici i u Valjevu, a gimnaziju i Veliku Školu u Beogradu.

Posle toga produžio je školovanje u Minhenu, Cirihu, i u Getingenu, a neko vreme probavio je nauke radi i u Londonu u Engleskoj.

U otadžbinu se vratio 1871.

Te iste godine 16 avgusta postao je suplenat u šabačkoj polugimnaziji.

Godine 1872 januara 30 izabran je za člana Srpskog učenog društva.

Godine 1873 avgusta 11 postao je profesor u drugoj polugimnaziji u Beogradu.

Godine 1874 oktobra 3 postao je sekretar pete klase u ministarstvu unutrašnjih poslova.

Godine 1879 aprila 1 dobio je četvrtu klasu sekretarsku u ministarstvu financije.

Godine 1880 oktobra 31 dobio je drugu klasu sekretarsku.

Godine 1881 aprila 11 postavljen je za sekretara prve klase u ministarstvu spoljnih poslova.

Godine 1882 novembra 21 postao je načelnik treće klase u političkom odeljenju ministarstva spoljnih poslova.

Godine 1885 februara 15 otišao je u narodnu banku za državnog komesara.

Godine 1886 oktobra 7 postao je predsednik poreske uprave.

Godine 1888 februara 20 postavljen je za načelnika statističkog odeljenja u ministarstvu narodne privrede.

Te iste 1888 godine aprila 14 postao je ministar financije, a 8 oktobra te godine dao je ostavku, razrešen od dužnosti, i stavljen vladi na raspoloženje.

Godine 1889 oktobra 6 stavljen je u pensiju, u kojoj je ostao do smrti.

Već tada je zdravlje njegovo bilo veoma oslabelo. Leka je tražio svud gde god je mislio da se može pomoći; u Beču se je podvrgao teškoj operaciji, pa sve uzalud: leka nije bilo. Posle duge, teške bolesti, preminuo je u Beogradu 5 marta 1890 i ukopan je u Novom groblju.

Rakić je imao ove dekoracije:

1. Takovski krst četvrtog reda;
2. Takovski krst trećeg reda;
3. Srebrnu medalju za revnosnu službu u ratu za oslobođenje;
4. Medalju za vaspostavljenje Kraljevine;
5. Austrijski orden gvozdene krune trećeg reda;
6. Persiski orden Lava i Sunca trećeg reda;
7. Orden Sv. Karla od vladaoca Monaka;
8. Rumunsku krunu; i
9. Leopoldov orden od kralja belgiskoga.

Godine 1887 januara 24 predsednik prosvetnog saveta pri ministarstvu prosvete, po nekoj službenoj potrebi, pismeno je upitao Mitu Rakića: koji su poimence njegovi književni radovi?

Na to pitanje Rakić je odgovorio 27 istog meseca i godine pismom, u kom je sve svoje književne radove ovako razredio po godinama kad se koji javio.

Tako:

• 1864 Metak iz puške, pripovetka, prevod s engleskog;
• 1864 Kritika na lepu Evu, roman od Merija;
• 1865 Kaldarija, pripovetka Mavra Jokaija, prevod;
• 1865 Dvadeset miliona, pripovetka M. Hartmana, prevod;
• 1866 Karan, pripovetka M. Jokajija. prevod;
• 1866 O vaspitanju ženskinja, od Virhova;
• 1866 O Sv. Gori i Hilendaru, prevod s ruskog;
• 1867 Nos, pripovetka od Gogolja;
• 1867 Anđa Zagorkinja, roman, s poljskog;
• 1868 Sila i materija, od Bihnera (u Matici);
• 1868 Iz polit. ekonomije, od Kerija, s engleskog;
• 1868 Nauka i njezina metoda, od Kerija;
• 1868 Hoće li ikad nestati pojezije;
• 1870 Istorija umnog razvića Jevrope od Drepera, sveska 1; a 1873 sveska 2 toga istoga dela.
• 1873 Narodni pokret u Jevropi, od B Kastelara, sa španjolskoga;
• 1874 Vreme, politički list;
• 1875 Poreza, niz financiskih studija;
• 1876 Srpski rat, od Mak-Ivera, s engleskog;
• 1876 Za Srbiju, od V. Iga;
• 1877 Ideje, od H. Hajna;
• 1877 Jedan list iz fizike socijalne;
• 1879 Ataman Kunicki, od Čajkovskog, s poljskog;
• 1879 Termolama, od Čajkovskog, s poljskog;
• 1879 Dede-Sultan, istoriska pripovetka Jovana Šera;
• 1879 Narodni ljudi, od E. Kastelara, sa španjolskoga;
• 1879 O Engleskoj od H. Hajna;
• 1879 Prava Istorija, od V. Iga;
• 1879 Iz Nove Srbije, 16 geografskih, etnografskih, i istoriskih studija;
• 1880 Iz Italije, od Hajna;
• 1880 Umetnost i Nauka, od V. Iga;
• 1880 Carica Savska, pripovetka, s francuskog;
• 1880 Politički aforizmi;
• Dve nove glave Solomunove;
• 1881 Protiv političkih varalica;
• 1881 Za jednog soldata, od V. Iga;
• 1881 Sloboda štampe, polit. studija;
• 1881 Vera i Nauka, aforizmi, u Hrišć. Vesniku;
• 1881 Zakon o slobodnoj štampi;
• 1882 Skupština i Budžet;
• 1886 Jadnici, roman V. Iga u 20 svezaka.

„Pašće u oči, veli Rakić u pomenutom svom pismu: — da ja i zakon o slobodnoj štampi od 12 marta 1881 ubrajam u svoja dela! Onda, Gospodine predsedniče, kad je bilo vreme dičiti se njime, njega su prisvajali svi ministri, i njihovi doglavnici; danas, kad je ukinut, kad ga se svak otresa, i sva se beda zbog njega baca na pisca, pravo je da ga ja prigrlim kao svoje čedo, jer on je doista, izuzevši jednu mudrost dvojice merodavnih pravnika onoga vremena, do reči do reči, proizvod moga pera.“

Osim ovih sastava, Rakić se je, čak i poslednjih nedelja svojega bonoga života, bavio Srpskom Sintaksom. On je obične svoje sastave najpre sklapao i sređivao u pameti, pa tek pošto bi mu sve bilo gotovo u glavi, uzimao bi pero i stavljao na hartiju sve što je sklopio. I sa Sintaksom je radio tako. Pred samu smrt govorio mi je, da mu u celom pravopisu najviše muke zadaje zapeta! „Kad sva mesta, na kojima treba da stoji zapeta, odredim, onda su mi gotova pravila za pravopis!“

Smrt mu nije dala svršiti taj dragoceni rad.

„Rakić je vrlo lako učio tuđe jezike, ne toliko da njima govori, koliko da čita slavne pisce. Engleski je jezik naučio poglavito za to da bi mogao prevoditi Drepera; španjolski da bi mogao čitati Kastelara; poljski i ruski učio je za ljubav nekolikih velikih književnika u tih naroda.

Srpskom jeziku duh i zakone poznavao je dobro; za to je i pisao srpski kao malo koji književnik. Njegova sintaksa i njegova ortografija, svojom određenošću i doslednošću, prednjače skoro svima današnjim književnicima našim. Moglo je neko načelo u Rakićevu pisanju biti pogrešno, ali je ono literarno u njega svakad izvođeno bezprekorno dosledno.