Sava, romanski arhimandrit, rodio se 1792 u Poljanici. Odonuda mu je otac pobegao od turske sile, i nastanio se je u selu Trubarevu, na levoj strani Morave, prema manastiru Svetom Romanu.
Savi je bilo kršteno ime Stevan.
Stevan se je učio najpre u selu Ćićevcu, a posle u manastiru Svetom Romanu.
Kad su Srbi, prvoga ratovanja, došli do Deligrada, Stevan je postao i vojnik i neki pisar u vojsci.
Posle propasti srpske 1813, Stevan je ostao u svom selu, i Turci mu ne samo nisu ništa činili, nego su ga još uzela za svoga pisara!
Oženio se je 12 juna 1814, i mitropolit niški Makarije zapopio ga je u manastiru Ravanici.
Na skoro mu umre žena, i narod oko manastira Sv. Romana, po smrti igumana Timotija, izbere popa Stevana manastiru za starešinu.
Godine 1831, niški mitropolit Gligorije, zakaluđeri i zaarhimandriti u niškoj crkvi Stevana, nadenuvši su ime Sava.
Godine 1882 — 1833, Sava je pomagao da se isteraju Turci iz onih krajeva.
Godine 1842, izabran je za člana apelatoriskoj konzistoriji u Beogradu.
Godine 1846, januara 13, Društvo srpske slovenosti izabralo ga je za svoga počasnoga člana.
Umro je na prečac u Beogradu, noću, između 2 i 3 juna 1861, i saranjen u manastiru Rakovici.