Šiša Petronije, rodio se u Starom Vlahu, pa granici hercegovačkoj.
Kad je srpski ustanak na dahije doprъe do Staroga Vlaha, Petronije Šiša ostavi svoje mesto i svoj mirni raj, uzme pušku, skupi nekoliko druga, uskoči u pobunjenu Srbiju, i stane se biti s Turcima.
Ne zna se Šiši život i rad od početka, ali je on već postao čuven i viđen u boju na Rasnici, u Zlatiboru, gde je vojvoda Miloš Obrenović onako slavno razbio Sulejman-Pašu Skopljaka, kad ono ovaj, preko dane junačke reči, bejaše nadrъo na Srbiju da božem uguši ustanak.
U tom boju Petronije Šiša odlikovao se je i rasporedom u vojsci, i hrabrošću u borbi, i pravičnošću u deobi dobitka.1
U Karađorđevu Protokolu ima 17 brojeva koji obeležavaju naredbe koje je Vožd slao Petroniju Šiši kao „starovlaškom vojvodi“. Gotovo se sve te naredbe tiču granice, čuvanja od turske prevare, i hvatanja lupeža koji prelaze granicu.
Godine 1813 velika sila od Bosne pređe preko Drine; osvoji Lešnicu i Loznicu, pa se vrati k Šapcu; ali ne smejući kroz gusti Kitog, okrene niz Drinu. Srbi se zakopaju na selu Ravnju od Zasavice do Save. Tu su bili najpre Sima Prekodrinac, Buljubaša Zeka, i Petronije Šiša sa svojim golim sinovima. Docnije im dođu u pomoć Miloš Obrenović, Stojan Čupić, i Prota Mata Nenadović.
Boj se bio 17 dana bez prestanka. Tu su Srbi taku vatru izeli i taku muku imali kakve dotle nije bilo ni na jednom kraju Srbije.
„I Turčin provali šanac, veli letopisac: — i postrada srpska vojska: što pogibe što u vodu poskaka, ali izgibe i Turčin i konj ni broja se ne zna, tek osvoji jer ga je mnoštvo bilo — 100 hiljada. I tu pogibe Srbalja hrabrih junaka kojih majka ne će više roditi“.2
U odstupanju Srba od Ravnja, Petronije Šiša i Buljubaša Zeka, sa svojim „golim sinovima“, ostali su najposlednji, te su ustavljali prve Turke a zaklanjali poslednje ranjene i nemoćne Srbe. Zaštićujući tako svoju braću, kad je već turska sila sustigla i sklopila sa svim, Šiša, kao i slavni mu drugovi, baci poslednju pušku, isuče nož, pa juriši u Turke, te sekući njih, sam isečen bude na komade!
Slava junacima!…