Stanojlović Velisav, rodio se u selu Trešnjevci, u nahiji jagodinskoj.
Pošto je umro starac Vukoman iz Sabante, koji je bio prvi savetnik za nahiju jagodinsku, došao je u savet, na njegovo mesto, Velisav Stanojlović iz Trešnjevice.
Velisav je ostao u savetu do propasti srpske 1813.
Toma Milinović za ovoga „savetnika“ veli:
„Jagodina posla Velisava, Nu u njemu beše mala, slava, Jere, brižan, mnogo ne znavaše, A da sve zna njemu se činjaše; Što po svome činit’ ne mogaše, Sve sposobe upotrebit’ šćaše, Teke da bi na njegovu bilo, Makar na što to delo izišao“!
Kad je nesreća udarila na Srbiju 1813, Velisav je najpre prebegao u Nemačku, a posle 1814 otišao je s Karađorđem u Rusiju, i nastanio se u mestu Kišenjevu.
Kad je 1830 u Srbiji obnarodovan znameniti Hatišerif, Velisav se vratio u otadžbinu, i, godine 1833 i 1834, vidimo ga kao člana u sudu jagodinskom.
Godine 1835, februara 23 (br. 532), Knez Miloš mu je odredio 200 talira penzije na godinu. Posle toga živeo je miru u Jagodini.
Godine 1837, jula 30, pojavi se u Jagodini kuga, i morila je do 26 oktobra. Za to vreme umro je od kuge i Velisav Stanojlović u Jagodini.