Stojković Atanasije, rodio se u Rumi, u Sremu, 20 septembra 1773 godine. Tu je svršio tako zvane „gramatikalne latinske škole“, pa je onda postao učitelj.
Posle kratkog učiteljevanja, svršio je koje u Šopronu a koje u Segedinu, filosofiju. Iza toga je u Požunu slušao prava 1796; odande je otišao u Getingen, u Đermaniji, gde je slušao fiziku, i postao doktor u filosofiji, i pravi član prirodnjačkoga društva.
Posle toga, nahodimo ga kao profesora fizike u harkovskom universitetu, u Rusiji.
Napisavši fiziku, Stojković je pošlje Caru Aleksandru, koji mu je odgovorio i zahvalio preko sekretara Engela 17/20, januara 1803.
Ovo su Stojkovićevi spisi:
- Fizika prostim jezikom pisana za rod slavenosrpski, u tri knjige, u Budimu, od 1801—1803;
- Oda o buduščem zavedeniji nauk filosofičeskih v Karlovijeh, 1800;
- Oda o kakovim obrazom ljubav u braku sohraniti možno, 1800;
- Kandor ili okrovenije egipetskih tajin, Budim, 1800;
- Aristid i Natalija, Budim, 1801;
- Srpski sekretar, Budim, 1802;
- Smrt Jovana Rajića, u stihovima, 1802.
A štampao je nešto i na ruskom jeziku.
S njegovim imenom vezana je istorija o prevodu novoga zaveta, ali ona kao da ne govori ni malo u hvalu Stojkoviću.
Jezik je u Stojkovića sloveno-srpski ili rusko-srpski, kakim se u ono vreme pisalo.
Iza pravo na našu zahvalnost, što je prvi pisao fiziku za Srbe, ma da ona nosi nedostatke i naučne i književne svojega vremena.
Stojković je umro u Harkovu 2 juna 1832, i kod neke onamošnje crkve sahranjen.