Todorović Miloje, rodio se u selu Crnči, u jagodinskoj nahiji, od prilike 1762 godine.
Već po godinama vidi se da je za prvog ustanka bio čovek zreo. On je ne samo među prvima ustao da se bori, nego je na brzo postao vođ ustanika u Levču i Temniću. Njegova, se vlast pružala, od Morave više Jagodine pa čak do Trstenika. Pod njegovom komandom bili su, kako Jokić priča, Stevan Jakovljević, Nikola Babović iz Grabovca, Mijuško N. buljubaša koji se je u jurišu na Jagodinu 1804 osobito odlikovao, i Mijalko Šaponjić, takođe buljubaša.
Knez Miloje Todorović umro je 1832, i ukopan je kod manastira Jošanice. Na grobnoj ploči, koju mu je postavio sin Jevta Todorović, izrezana je slika Milojeva, do prsiju, sa sabljom u ruci, a pod slikom su ovi stihovi:
„Čuj otac od sina Na grobu t’ spomena: Ja na grobu tvom Ne treba da ridam, Jer u srcu mom Još tvoj ponos imam. Još đenerala Mihaljevića, Ti si kaplar bio, I Napoleona ti si s njime bio. Ka’ vojvoda srpski, s Karađorđem ti si Razgonio Turke, te te slavi vila, U Carigrad prvi za svoj rod si išao, Žrtvovao si život, kroz bede si prošao, Kao člen soveta skončao si leta Nek’ ti je večna pamet dok traje sveta“!
Ovi stihovi u nekoliko dopunjuju biografiju Milojevu. Za to ih i uvršćujem ovde.