Tomić Blagoje, rodio se je 1779 godine u selu Kniću, u Gruži, a otac njegov, Toma Radulović, doselio se ozgo od Senice.
Blagoje je bio čovek otresan još za prvoga ustanka. Godine 1815, kad su Milošev brat Jovan i drugi prijatelji njegovi hteli se zakrviti s Turcima, oni su došli u Knić, Blagoju Tomiću, pa su s njim u društvu udarili na Turke poreznike u selu Konjuši, potukli ih, i poreske novce koje su od njih uzeli, odneli Knezu Milošu da ih upotrebi na narodni ustanak.
Posle toga, Blagoje Tomić se je nalazio uvek uz Kneza Miloša kao njegov momak. Kad je pak Vučić postao Gruži starešina, Blagoje ostavi momaštvo i ode u Knić kući, gde je živeo do smrti.
Knez Miloš, puštajući Blagoja iz svoje službe, dao mu je pismo kojim njega i njegovu kuću za svakad oslobođava od poreza i od svih dažbina državnih i opštinskih.
Pred smrt svoju, Blagoje se razboli, pa naredi da ga odnesu u manastir Vraćevšnicu, u okolini koje je proveo mnoge važne dane. Tu je preminuo 2 novembra 1834 godine, pa je tu i ukopan.
Za Blagoja Tomića priča se da je bio ružne naravi kad se budi iz sna. Jer, čim se trgne, ščepa oružje i, onako bunovan, hoće da ubije, ne gledajući ko ga je probudio. Za to je, kažu, žena njegova vezivala za nogu njegovu uzicu, pa bi izišla na polje, i s polja ga vukla i drmala za nogu da se probudi!