Topalović Petar, rodio se u selu Kusatku, u nahiji smederevskoj, 1774.
Mati Petrova, ostavši udovica po smrti njegova oca, preudala se je u selo Gornje Grbice, u nahiji kragujevačkoj, za siromatnoga seljaka Jovana Topalovića, i sina Petra od 4 godine odvela u taj drugi dom. Tu je Petar odrastao, i primio prezime svoga očuha, a njegovo očino prezime i ne zna se. Zna se samo da mu je Miloje Đak bio brat od rođenoga ujaka.
Kao pastorak u siromašna očuha, Petar je bio vrlo siromah, ali se je odlikovao vrednoćom i bistrinom u svakom poslu. Ondašnji trgovac iz Čumića, Radoje, otac Miloja Božića, uzme Petra da mu kao kalauz luči svinje. Tu se je i izveštio u trgovačkom poslu, i zaslužio lepu paru.
Posle je radio s nekim Jankom, trgovčićem iz Grbica, koji je bio rodom iz Turske.
Ovoga Janka Petar je okumio kad se je ženio; i on mu je, docnije, krstio prvo dete — Vidu.
Posle nekog vremena, Janka pozove rodbina na valajet. A on, polazeći, da Petru 100 dukata (dukat je išao 7 groša) s amanetom, da mu ih vrati ako dođe s vilajeta, a ako ne dođe — da ostanu Božji i njegovi. Ali za to da Petar, pored svoje slave, uzme i Jankovu, Sv. Iliju, te da mu se slava ne ugasi!
Janko se nije vratio s vilajeta, i Petru su ostali novci, te se je lepo njima spomogao, a za to je, pored svoga Sv. Đorđa, preslavljao svake godine i Jankova Sv. Iliju.
To je bio početak Topalovićevoj tekovini koja je, docnije, postala neobično velika.
Za doba Karađorđeva, Petar Topalović se ne pominje nigde kao starešina.
Kad je prvi put kroz Gružu proleteo glas o takovskom ustanku 1815, Knez Teodosije iz Knića, koji je bio izgubio kneštvo, pa žudeo da ga dobije, odmah otrči u Kragujevac, i kaže muselimu da sad sam Miloš diže narod na Turke.
Muselim, čuvši to, zadrži Teodosija pri sebi, a pošlje ljude da mu dođu knežinski knezovi, božem na razgovor, a on je samo hteo domamiti ih u svoje ruke kao taoce.
Knez Đuka iz Jagnjila prevari se i dođe; dođe i jasenički knez Šarga, te Turci njih oba zadrže. Ali knez gružanski, Jovan Dimitrijević Dobrača, ne samo što ne ode muselimu, nego digne svoje ljude, i stane se primicati Kragujevcu da se bije s Turcima.
Uz gružane dignu se na oružje i lepeničani i, kako je njihov starešina, Knez Đuka, bio u turskim rukama, i oni bezglavni: tako izberu Gazda-Petra Topalovića iz Grbica za svoga kneza i vođa. .
Tako je Topalović postao glava i vođ lepeničanima u početku 1815.
Dok je trajao rat, Topalović se je borio svojski, i lepeničane vodio mudro. Pošto se je umirilo, postavio ga je Knez Miloš za kneza gružanskoj knežini. Ali je Petar više trgovao, nego što je upravljao knežinom. Imajući od Kneza Miloša i poverenja i novaca da trguje i za se i za njega, Topalović je lučio brave gde god ih je našao dobrih, pa ma oni bili i pod kaparom drugih trgovaca, i plaćao je za njih koliko je sam hteo a ne koliko je gazda tražio.
Na taj način, stekao je ogromno imanje na selu i u Kragujevcu, a novaca je imao da ni sam nije znao koliko. Ali za to, kad je buknula buna 1825, Miloje Đak, ma da je Petru bio brat od ujaka, žurio je tražio svoga brata da mu plati „što trgovcima uzima svinje ispod kapare“!…
Pred što će se razboleti na smrt, imao je Topalović u Dubravici na hrani 6000 svinja. Tu se je razboleo, pa su ga bona doneli u Kragujevac, gde je umro 5 marta 1832 godine, i sahranjen je u Manastiru Drači.
Na grobnoj ploči njegovoj ima ovaj zapis:
„Petru Topaloviću, trgovcu i žitelju kragujevačkomu, dražajšem svom roditelju, u Grbicama1, nahije kragujevačke rođenomu, poživivšemu 58 godina, a 8 marta 1832 u Kragujevcu umršemu, za znak sinovlje ljubavi, i večnog vospominanija, položi ovaj spomenik 1833 blagodarni sin njegov Milosav“.
Topalović je bio srednjega rasta, pun i krupan, velikih plavih brkova, plave kose, a na temenu ćelav; očiju je bio plavih. Bio je čovek vrlo ljut, i preko mere oštar prema mlađima. Hvale ga da je bilo odličan jahač.
Posle smrti Topalovićeve, Knez Miloš je zapovedio, te su sve hartije i novci njegovi odneseni u knežev dvor. Muku je imao Avram Silistar i druge kneževe sluge dokle su silno Topalovićeve novce preneli u dvor Knezu Milošu.
Od tih novaca je, posle, Knez Miloš dao u državnu kasu 3000 dukata „za spomen Topalovića Petra“!
Još kao dete, Petar je imao običaj, kad god hoće da sedne, prostirati što poda se; pa ako ništa drugo nema, on je strъo svoj gunjić. Kad ga je majka upitala za što prostire gunjić kad se nema čim pokriti, odgovorio joj je:
— Ja volim prostrto nego pokriveno!
Kći Petra Topalovića, Leposava, bila je za Đorđem Protićem, bivšim docnije predstavnikom Kneza Mihaila.
I kad je ovaj Đorđe Protić izvukao 50 batina po zapovesti Kneza Miloša, izvukao ih je po tužbi ovoga svoga tasta; a zašto je to bilo, dosta je što je kazano na jednom mestu. Ko hoće i to da zna, neka nađe biografiju Protića Đorđa.
- Ovo je pogrešno; napred je kazano gde je rođen. ↩︎