Vukašinović Miloje, prota jagodinski, rodio se u selu Stalaću, u okrugu kruševačkom.
Gde je učio knjigu, gde li se, i kad, zapopio, kad li je došao u Jagodinu, nije se moglo doznati.
Prota Miloje javlja se, kao čovek vrlo pametan i uvažen, tek od onda kad je Knez Miloš imao potrebu slati deputacije u Carigrad.
Ima jedno pismo Kneza Miloša, koje je pisano u Beogradu 3 juna 1817, a upućeno na Mihaila Germana, u Bukureštu. U tom pismu, između ostaloga, Knez kaže: „Prota Miloje do danas još došao nije, niti je knjige doneo. Javite mi kakve su knjige bile, i koliko knjiga ima. Za troškove što pišete, kad prota dođe, izvestiću se koliko je Dobrnjac oko knjiga potrošio.“
Sva je prilika da je ovde reč o nekim crkvenim knjigama, koje su iz Rusije nabavljene; ali otkud tu Prota Miloje, nisam mogao saznati.
Godine 1820, oktobra 22, prota Miloje Vukašinović izabran je za člana onoj deputaciji koju je Knez Miloš poslao u Carigrad s punomoćstvom da traži od Porte izvršenje ovih narodnih želja:
- Granice Srbiji da se rašire donde, gde su bile za vreme Bukureškog ugovora, 1812;
- Da se odredi suma godišnjeg danka, koji će Srbija, tako uvećana, plaćati Porti;
- Kneza Miloša Sultan da prizna za naslednoga Kneza Srbije;
- Srbi da mogu zidati crkve, škole, manastire, i raditi sve što je dobro za prosvetu; i
- Turci van gradova nigde u Srbiji da ne mogu živeti.1
Vukašinović je, kao i drugovi mu, ostao u Carigradu dugo, i bio je, zajedno s ostalima, u zatvoru, kako je Porta kad naređivala.
Vrativši se iz Carigrada, Prota Miloje produžio je vršiti svoju protsku i popovsku službu u Jagodini, kao i pre toga.
Preminuo je u Jagodini 1831 godine2, i ukopan je kod oltara crkve jagodinske.
Dopuna
O proti Vukašinoviću vredi pribeležiti i ovo što ide:
Jednom, dvadesetih godina, vladika Grk, idući iz Carigrada za Srbiju, dođe u Jagodinu, i na Konak padne proti Miloju.
Ondašnji vladika Grk jahao je hata, pred njim se vodio jedek, na kome o unkašu s jedne strane visi sablja, za znak da je vladika carski beratlija, a s druge strane topuz — da se vidi kako od patrijarka ima vlast suditi popovima i kaluđerima.
S takom opremom i ovaj vladika dođe u Jagodinu proti Miloju na konak.
Kad osvane drugi dan vladičin đakon i momci uzmu spremati konje za putovanje u Kragujevac a prota Miloje, videći šta o hoće sa sabljom i s onim topuzom, rekne:
— Đakone, tu boraniju zavi u terćije, a ta g…a baci u zobnicu da se ne zna što je!
— Agios! obrne se đakon vladici: — prota ne da obesiti o unkaš sablju i topuz?
— A zasto to, oce proto? pita vladika Grk.
— U ovoj zemlji to ne ide, sveti vladiko! odgovori prota.
— Džanom, ja sam carski covek: to je moje pravo!
— Ove zemlje car sedi u Kragujevcu; ako ti on dopusti — nosi slobodno, a donde ti skloni ta g…a, da se ne čudi svet koji te vidi u putu!
I vladika je poslušao.
- Građa 1, str. 59. ↩︎
- „Ovde počiva proto Miloje Vukašinović, rođen u Stalaću. Srb retki i slavni. Bogu i narodu verno poslužio; caru pet godina jemcem bio za srpstvo, sužnjevavši za isto u bostandžibiše. Doma došav otuda, mirno je poživeo, pak se predstavio licem u subotu Sv. Teodora 1831. Večna mu pamet sad i svakad budi od svakog Srbina“.
Kad sam pisao pomen prote Miloja Vukašinovića, nisam bio dobio zapis sa groba protina, nego mi je samo javljeno iz Jagodine, da je Vukašinović preminuo 1831; i tako je štampano na strani 68 Pomenika. Docnije mi je poslan ceo grobni zapis s ploče, pa i tu stoji da je umrьo 1831 (Gled. str. 873 i 874 Pomenika).
Još docnije pročitao sam da je proti Miloju Vukašinoviću 23 februara 1835 određeno 100 talira pensije!!
Tad je bilo očevidno da su gornje godine pogrešno označene.
Posle svega toga, otišao sam u Jagodinu i kod oltara stare Jagodinske crkve video protinu nadgrobnu ploču, i uverio se da je na kamenu izrezana bila godina 1837, kao godina protine smrti, ali se onaj kljun od cifre 7 odljusnuo, i ostala sama linija, koja može da izgleda prosto kao 1. To je, dakle, i omelo one koji su ranije zapis čitali i meni s njega prepis slali. ↩︎